Ima li Srbija ministra za širenje mržnje?
U Srbiji vlast kontroliše štampu, radio i televiziju u toj meri da je situacija tragična, gora nego ikada. Nije reč samo o medijskim slobodama, već i o ukupnoj situaciji. Mislio sam da smo dotakli dno i da ne možemo više propadati, a onda sam čuo glumca Raleta Milenkovića koji je rekao da smo otišli toliko dole, da je dno iznad nas, kaže Slaviša Lekić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije za Radio Slobodna Evropa.
Nikad gora situacija u medijima
U poslednjem izveštaju Međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava Human Rights Watch ocenjeno je da mediji u Srbiji deluju u neprijateljskom okruženju. Reč je o ambijentu straha u kojem je malo slobodnih medija i u kome postoji frapantno visok stepen netolerancije političkih centara moći prema medijima.
- Novinari su itekako izloženi pritiscima, pretnjama i ucenama. Imanentno je svakoj vlasti da pokušava da utiče na medije, da ih pokorava milom ili silom, ali mi se čini da mediji i novinari u Srbiji nikada nisu bili pod ovakvim pritiscima. Ovo što se trenutno dešava prevršilo je svaku meru. Promoviše se verbalno nasilje, satanizuju se neistomišljenici, prave se spiskovi za politički odstrel, pa čak i progon iz Srbije, prate se i snimaju novinari i javne ličnosti - ističe Slaviša Lekić.
Sve više napada na novinare u Srbiji
- Nedavno je za vreme inauguracije novoizabranog predsednika Aleksandra Vučića njegovo obezbeđenje izazvalo šest incidenata čije su žrtve bile novinari. A predsednik Vučić - čovek koji zna, čini mi se, strateški raspored komaraca u zemlji i tačan broj vrabaca u Beogradu - izjavio je da nije upućen do kraja u to šta se dešavalo, pa je uputio neko nemušto izvinjenje - ako su novinari doživeli to što su doživeli, on im se, eto, uslovno izvinjava. Nakon toga je usledilo šikaniranje žrtava tih inicidenata - ističe Lekić i dodaje:
- Prema tome, ako prvi čovek Srbije ima takav odnos prema novinarima, jasno je šta se može očekivati od njegovih podređenih. Nezavisno udruženje novinara Srbije već godinama vodi evidenciju o pritiscima, pretnjama i napadima na novinare. Kada je 2012. sadašnja garnitura došla na vlast, u prvoj godini njihove vladavine zabeležena su 23 napada na novinare.
Naredne godine bilo ih je 36, 2015. broj se povećao na 58, a 2016. na 69. U prvoj polovini ove godine zabeleženo ih je preko 40. Taj trend govori sam za sebe. Dosta novinara ne sme da prijavi pretnje, a ponekad ni fizičke napade.
Umesto da se trese Vučić, tresu se novinari...
- Na Vučićevim konferencijama za štampu - umesto da se trese Vučić čekajući pitanje - tresu se novinari čekajući njegov odgovor. On se dobro izvežbao devedesetih godina u vreme kada je bio ministar za informisanje u vladi Slobodana Miloševića. Od tada ima vrlo gadan, vrlo nekulturan odnos prema sedmoj sili i kreira ambijent straha. Zato nikada nije bilo ovoliko autocenzure kao sada - objašnjava predsednik NUNS.
- Mislim da je Srbija jedina zemlja na Balkanu, a možda i šire, koja ima ministra za širenje mržnje. To je Aleksandar Vulin koji je sada postao ministar odbrane. Teško je odbiti njegovo gostovanje i ne pustiti njegove reči, jer je on megafon Aleksandra Vučića. Sličnu ulogu povremeno ima i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović. A kad njih dvojica izgovore neke ružne reči na račun suseda, onda se pojavljuje premijer - zapravo sada predsednik, a uskoro i patrijarh - Aleksandar Vučić koji pokušava da izgladi stvari i pruža ruku pomirenja - zaključuje Lekić.
