Šta znači plan "Berlin plus" za Zapadni Balkan?
Predlog šefa nemačke diplomatije Zigmara Gabrijela o Zapadnom Balkanu uključuje i nove fondove za države regiona i ne znači usporavanje evgrointegracija. Tako zvaničnici tumače "Berlin plus", novi plan Nemačke čiji je cilj da se da nova energija Berlinskom procesu, uoči četvrtog susreta šestorice premijera u Trstu.
Da li je "Berlin plus" minus u evrointegracijama Zapadnog Balkana? Evropski komesar je izričit. Novi nemački plan nije zamena za članstvo, već znak da članice žele da investiraju u region. Potpredsednica Vlade tu vidi šansu.
- Svaki fond i svaki put i svaki način da do investicija dođemo i da ih implementiramo je za nas značajan i dobrodošao. To nikako ne znači da je to bilo kakva vrsta kompenzacije za sporiji ulazak Srbije u EU", ističe potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović.
Ali nemački šef diplomatije je na tu ideju došao iz zabrinutosti. U regionu vidi podele i demone nacionalizma, a rešenje u ekonomskom osnaživanju. Uoči julskog susreta premijera zapadnobalkanske šestorke predlaže i poseban fond – da se Zapadni Balkan premreži infrastrukturnim vezama, poput auto-puta Beograd–Priština–Tirana, ali i Srbija – Bosna i Hercegovina.
Cilj je i liberalizacija trgovine i usluga, digitalizacija, roming, priznavanje diploma – odnos kakav imaju članice Unije.
- To će pomoći šestorki Zapadnog Balkana da na putu ka EU budu spremnije da postanu članice. Reč je o planu koji je komplementaran procesu pridruživanja i koji će svaku od država ojačati na tom putu - navodi ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman.
Signal iz Berlina – potrebno ubrzanje
To je bila zamisao i nemačke kancelarke kada je 2014. pokrenula Berlinski proces. I oročila ga do 2018. Iz Berlina sada stiže signal da je potrebno ubrzanje. Bez novih uslovljavanja, uveren je Goran Svilanović.
- Nema novih pravila, novih kriterijuma i nove strategije, i dalje ostaje na snazi ona koja omogućava državama da u skladu sa svojim razvojnim mogućnostima i tempom usvajanja akcija postaju članice EU - kaže generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović.
Glavni donatori bile bi članice Unije. I šire, poput Norveške i Švajcarske. Svilanović očekuje i veće interesovanje Evropske komisije za vladavinu prava i borbu protiv korupcije.
- To je sastavni deo kada se više para izdvaja da se više vodi računa kako se te pare troše - dodaje Svilanović.
Za evroskeptike, "Berlin plus" je, dok se Evropa bavi sobom, znak da politika proširenja postoji samo u teoriji. Ali i da Zapadni Balkan ostaje interesna sfera, da ne postane meta drugih sila. Nacionalni konvent o EU ga vidi kao pomoć regionu da dostigne standarde Unije.
- Važno je napomenuti da je to jedan od odgovora i na činjenicu da države Zapadnog Balkana u procesu približavanja EU kasne. Svaka pozitivna inicijativa i konkretno rešenje znači da mi unapred znamo kuda idemo - navodi Nataša Dragojlović iz Nacionalnog konventa o EU.
Mapa "Berlin plus" tek se ucrtava, a već se upoređuje sa Maršalovim planom. Da bi je Zapadni Balkan sledio, premijeri bi trebalo da je prihvate, pred sastanak 12. jula u Trstu. Tačno 60 godina od kada je potpisan i Plan evropske obnove.
