"Bolje da Srbiji damo pare, nego da ih Rusi preuzmu"
Nemačka je rešila da zemljama Zapadnog Balkana pomogne ekonomski kako bi na taj način ublažila činjenicu da ovaj region neće skoro postati deo Evropske unije, ali i da bi sprečila Rusiju da to iskoristi i da ojača uticaj i prisustvo u, pre svega, Srbiji.
"Ničim izazvan bonus"
To se krije iza plana "Berlin plus" koji je nedavno predstavio šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel, a koji podrazumeva uspostavljanje regionalne ekonomske zone i infrastrukturno povezivanje zemalja u regionu, naravno uz budžet koji bi pomogao realizaciju ideje, kažu za "Blic" diplomatski izvori.
Zemlje regiona su svesne da nisu spremne da budu i zvanično primljene u članstvo EU, a svakako da će iskoristiti svaki priliv novih sredstava iz Brisela i šanse za nova radna mesta, i bolji život koji bi omogućilo ekonomsko povezivanje.
Kako navode diplomatski izvori, EU je okrenuta rešavanju unutrašnjih problema uzrokovanih Bregzitom i migrantskom krizom, a dok se to ne reši, politika proširenja biće samo teorijsko pitanje. Ipak, Brisel je svestan da ne može da ostavi Zapadni Balkan na čekanju, jer bi takav status, praćen ekonomskim nazadovanjem sigurno iskoristila Moskva za svoje interese. Tu se može tražiti motiv za sprovođenje takozvanog novog Maršalovog plana.
- Sigurno da u toj kalkulaciji ima i ideje da se spreči približavanje Rusije, a verovatno i dobije na vremenu jer Evropska unija prvo sama sa sobom da se konsoliduje. Naravno da to niko neće reći javno. U svakom slučaju, kakva god da je kalkulacija EU, Balkan od toga može samo da profitira - navodi “Blicov” diplomatski izvor.
Autoput između Srbije, Kosova i Albanije
A šta zapravo predviđa "Berlin plus"? Jedan od predloga o kome se ovih dana priča je osnivanje fonda za infrastrukturu i tehnologiju, za koji bi članice EU, Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA) i Evropskog ekonomskog prostora (EEA) mogle da budu donori.
Takođe, priča se i o fondovima za "start-apove", a jedan od prioriteta je infrastrukturno povezivanje, poput autoputa između Srbije, Kosova i Albanije.
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović, koji je inače učestvovao u definisanju dokumenta o kome će biti reči na samitu zapadnobalkanske šestorke 12. jula u Trstu, kaže da je jedan deo priče upravo ono o čemu je prethodnih dana govorio nemački šef diplomatije - da će, između ostalog, Nemačka da podrži dodatne izvore finansiranja.
Poenta dokumenta je, prema Svilanovićevim rečima, regionalna ekonomska zona. Suština cele priče je, kaže on, dodatna finansijska podrška i da se što pre realizuju projekti.
