Na buretu baruta: Balkan ide od lošeg ka gorem
Situacija u našem regionu odavno nije dobra i nastavlja da ide u lošem pravcu jer lideri zemalja zapadnog Balkana ne prestaju da se ponašaju kao loši đaci bez razrednog starešine - ocenio je u intervjuu za "Vesti" Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam.
Komentarišući sastanak koji je sa premijerima zemalja regiona za 24. maj zakazala Federika Mogerini, visoka predstavnica Evropske unije, Popov se poslužio tumačenjem diplomate Zlatka Dizdarevića da se "Brisel bavi našim prostorom tek kada krenu ozbiljniji problemi".
Zašto Brisel nije dovoljno posvećen ovom delu Evrope?
- Evropska unija ne reaguje zbog sopstvenih problema, Bregzita i migracija, a pre toga i ekonomske krize. Na našim prostorima je bilo nestabilno i prethodnih godina, a sada kulminira. Trenutno je najkritičnije u Makedoniji, gde nije sve gotovo i situacija je zapaljiva, iako je Zoran Zaev dobio mandat za formiranje Vlade. Pritom, ostala je stara i opasna retorika prekrajanja granica na Balkanu i posle nedavno održanog Regionalnog samita u Sarajevu. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i dalje priča o izdvajanju Republike Srpske iz Bosne i Hercegovine, albanski premijer Edi Rama o formiranju velike Albanije, a predsednik opštine Bujanovac Jonuz Musliju podržava ujedinjenje Albanije i Kosova i prisajedinjuje im jug Srbije.
Može li situaciju da pogorša pad vlade na Kosovu i protesti u Albaniji protiv vlasti Edija Rame?
- Nije bezazleno to što se oko Kosova događa, jer politička trojka koju čine ljudi iz bivšeg OVK, plus Pokret Samoopredeljenje, vode radikalizaciji situacije. Ako neko neće pregovore, znači da hoće konflikt. Pošto su oni pod protektoratom međunarodne zajednice, odnosno i EU i SAD koje tamo imaju uticaja, treba jasno da im kažu da ko god u Prištini bude preuzeo vlast posle izbora 11. juna mora da sprovodi briselske dogovore. Što se Albanije tiče, opozicija koristi nezadovoljstvo naroda socijalnom situacijom uoči tamošnjih takođe junskih izbora, a Rama samo potpiruje nacionalizam u svojoj zemlji kako bi ponovo pobedio.
Kako vidite oštre tonove između budućeg premijera Makedonije Zorana Zaeva i vlasti u Srbiji?
- Kada je Zaev, možda malo nesmotreno, nazvao srpsko rukovodstvo nacionalističkim, otvorio se još jedan front u regionu. Nije reagovao Aleksandar Vučić, na koga je Zaev mislio, jer srpski premijer hoće da stvori utisak da je umereni političar. To su uradili dežurni ministri, poput Aleksandra Vulina, dižući tenzije verbalnom paljbom na kub, ali ne verujem da će to proizvesti neke veće posledice po bilateralne odnose.
Šta uraditi da se poprave loši odnosi između Beograda i Zagreba?
- Dijalog Srbije i Hrvatske nije obnovljen još od 2012. godine i to ne treba niko da nam kaže, jer vidimo. Ono što treba uraditi je da se napravi korak ka normalizaciji odnosa. Pritom situacija nije dobra ni u BiH gde Milorad Dodik i bošnjački član Predsedništva Bakir Izetbegović ne prestaju da duvaju u istu trubu lažnim podmetanjem, prvi unitarizacije, a drugi referenduma za otcepljenje, održavajući se tako na vlasti. Može se reći da ih na neki način čuvaju SAD, nereagovanjem na takvo njihovo ponašanje.
Čemu služi ta opasna retorika regionalnih političara na vlasti?
- Koristi im da skrenu pažnju građana koji su širom regiona suočeni su sa socijalnom bedom, nezaposlenošću i visokom korupcijom. Putem tabloida i televizija ljudi na vlasti zamajavaju svoje narode. Takvo ponašanje onih koji vode države je više nego neodgovorno, čak i opasno. Mandat su dobili da popravljaju stanje u zemlji, normalizuju odnose sa susedima, a ne da vode nove ratove.
Smatrate li da verbalna prepucavanja mogu da uđu u opasnu zonu potencijalnih sukoba?
- Da se kretalo od reči ka oružju, na delu smo videli tokom raspada Jugoslavije i ratnih dešavanja koja su potom usledila. Tada su mediji odigrali artiljerijsku pripremu, potpaljujući atmosferu na ovim prostorima, posle čega je prosuta i krv. Sada na delu imamo zahlađenje odnosa i opet tu zapaljivu retoriku, a ne kaže se uzalud, "kad političari ne razgovaraju, generali imaju šta da kažu".
Vlast odavno kompromitovana
Da li region stagnira i zbog činjenice da su decenijama isti političari na sceni?
- Na ovom prostoru su kompromitovani i sadašnji ljudi na vlasti, ali i bivši poput Zlatka Lagumdžije u BiH i Zorana Milanovića u Hrvatskoj koji su izigrali socijaldemokratsku ideju. U svim zemljama na delu su simuliranje višepartizma i političari koji već dugo smenjuju jedni druge na vlasti i pritom se ponašaju po sistemu "kad dođem na vlast ne diram te, a ne diraj ni ti mene kad budeš vlast". Kada je ušao u Vladu, Aleksandar Vučić se kleo da će se izboriti protiv korupcije, a sad zbog hapšenja država treba da plati biznismenu Miroslavu Miškoviću odštetu, dok sudski procesi protiv nekoliko bivših ministara nisu završeni.
Može li tu da se uključi EU u rešenje i na koji način?
- Mora neko da kaže da taj trend loših odnosa treba hitno da se zaustavi i da ukoliko to ne bude urađeno, Brisel bi trebalo da zapreti sankcijama. One bi mogle da se odnose na usporavanje puta ka Evropskoj uniji, ali i ekonomske sankcije, jer neprestanim oštrim prepucavanjima lideri na Balkanu ne samo da ovde čine situaciju vrlo zapaljivom, već i narušavaju bezbednost čitave Evrope.
Verujete li da bi ulazak zemalja regiona u EU smirio situaciju?
- Ušla je Hrvatska u EU, ali ustašija nije prestala. Ušla je pre Hrvatske i Mađarska, pa je tamo sada diktatura. Mislim da je dobitna kombinacija rešavanje problema proisteklih i zaostalih iz sukoba u bivšoj Jugoslaviji, od ratnih zločina i žrtava do državnih granica, a EU treba da napravi pritisak da se na tome radi. Komisija za nestala lica ništa ne radi od 2013, ništa se ne deševa ni oko sporazuma tužilaca za ratne zločine, ne sastaje se Komisija za granice, kao ni ona za sukcesiju. Naravno da sve to podrazumeva suočavanje sa prošlošću i, mada je sve sveže, sa to moramo da uradimo da bi išli napred.
Borac za ljudska prava
* Aleksandar Popov je diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, na Odseku za politologiju.
* direktor je nevladine odganizacije Centar za regionalizam u Novom Sadu, čiji je osnovni fokus na demokratizaciji i decentralizaciji Srbije, zaštiti ljudskih i manjinskih prava, kao i na uspostavljanju regionalne saradnje.
* jedan je od osnivača Igmanske inicijative i Civilnog dijaloga Kosova i Srbije
* autor je više radova iz oblasti decentralizacije manjinskih ljudskih prava i regionalne saradnje
* ima ćerku i sina kojim se ponosi, jer mu je podario petoro unučadi
