Srpska pamet mlati pare
Američko-srpska kompanija Frejm, sa sedištem u San Francisku i kancelarijama u Nišu i Beogradu, dobila je 16 miliona dolara vrednu investiciju za razvoj softvera koji korisnicima omogućava da aplikacije sa svojih računara i određene softverske alate prebacuju u virtuelno skladište podataka. Među investitorima koji su prepoznali vrednost ovog projekta nalazi se i moćni Majkrosoft.
Prodaja u Evropi i Aziji
Osnivač Frejma, Nišlija Nikola Božinović, kaže da je čitavom timu posebno drago što se među investitorima našao i Majkrosoft, kompanija koja je do sredine prošle godine razvijala sopstveno rešenje s nazivom Azure Remote App.
Kupac i američka administracija
"Netokracija" saznaje da se na spisku klijenata kompanije Frejm nalaze i državne službe SAD, što predstavlja još jedan veliki korak za američko-srpsku kompaniju. Božinović takođe otkriva i da su velike kompanije Adobe, Auto-desk, HP i Simens već među njihovim korisnicima.
- Našu priliku vidimo među kupcima koji ulažu velika sredstva da osiguraju osetljive podatke i spreče širenje virusa i kompjuterskih napada, čiji je broj u stalnom rastu - precizirao je dr Božinović u internet magazinu "Netokracija".
Investiciju će iskoristiti za zapošljavanje softverskih inženjera, kao i proširenje prodaje i marketinga, pre svega u Evropi i Aziji.
Ovaj poslednji primer uspešnog pozicioniranja srpske pameti u svetu IT (informacionih tehnologija) samo potvrđuje uvreženo mišljenje da se ljudi iz Srbije i regiona dobro snalaze u novom tehnološkom dobu, ali da za pravi razvoj njihovog potencijala matična država nije još dovoljno uradila.
To bi moralo pod hitno da se menja, jer IT sektor je deo privrede koji se najbrže razvija i koji se poslednjih par godina nalazi na vrhu lestvice najvećih izvoznika. Pre dve godine domaća pamet u ovoj oblasti izvezla je više nego automobilske i industrijske uzdanice.
Promeniti sistem obrazovanja
Prema podacima Narodne banke Srbije, izvoz kompjuterskih usluga 2016. godine dostigao je 739,5 miliona evra, a trgovinski saldo bio je u plusu 407,3 miliona. Iste godine Srbija je izvezla voća i povrća u vrednosti od 755 miliona evra, a kompjuteraši su premašili ukupan učinak Fijat Krajsler Srbije i Železare Smederevo!
I čuveni malinari, koji se po proizvodnji i izvozu nalaze u svetskom vrhu, sada gledaju u leđa mladih kompjuteraša koji uz pomoć dobrog računara, čak i iz svoje dečačke sobe, mogu moćne stvari da stvore i dobro naplate u svetu koji danas ne može da funkcioniše bez kompjutera.
Glavni i odgovorni urednik magazina "Netokracija" Marko Mudrinić smatra da država treba da pusti da se tržište IT samo reguliše, kao i da stvori uslove za povratak u zemlju stručnjaka iz ove oblasti i omogući nesmetano poslovanje malih preduzetnika sa tri do 10 zaposlenih.
- Takođe da se usmere veća sredstva u edukaciju novog kadra, ne samo u domenu programiranja već i ostalih zanimanja koja se vezuju za veliki broj bazičnih industrijskih i drugih sektora koji se osavremenjuju pomoću IT - kaže za "Vesti" Mudrinić.
Pročitajte još:
* "Od cele bivše SFRJ, samo Srbija nije uradila ništa"
Subvencije prave štetu
Prošle godine digla se velika prašina u domaćem IT sektoru kada je otkriveno da je država odlučila da subvencioniše britansku kompaniju Endava, pa je čak bila pokrenuta peticija da se strancima oduzmu ta sredstva. Britanci su se obavezali da će investirati 4,3 miliona evra i zaposliti 324 nova radnika na neodređeno vreme.
Domaći stručnjaci su tada gotovo listom zauzeli stav da IT sektoru, ni domaćem, a pogotovu ne stranom, ne trebaju subvencije, jer je to sektor koji stalno vapi za novim stručnim kadrovima. Ovakvim pristupom države čak se i stvara šteta domaćim kompanijama, jer stranci uz pomoć para srpskih poreskih obveznika lako dođu do najboljih kadrova, pa domaće kompanije ostaju bez stručnjaka.
- Država ne treba finansijski da potpomaže IT kompanije, već da velikim i malim firmama obezbedi održiv i rastući poslovni set zakona, progresivno oporezivanje i poslovanje sa savremenim finansijskim metodama i servisima, od pejpala i slično, a ne da se čeka po par dana da se finansijski uknjiži neki posao - objašnjava Marko Mudrinić, urednik onlajn magazina koji se bavi poslovno-tehnološkim temama.
Ulaganje u otadžbinu
Priča o Nišliji Nikoli Božinoviću (43) jedna je od onih koje prate natprosečno talentovanog i ambicioznog mladića iz Srbije koji se nakon uspešno završenih studija elktronike u Nišu otisnuo u beli svet, gde je doktorirao elektortehniku na Bostonskom univerzitetu, ali i pokazao preduzetnički duh. Pre Frejma osnovao jeMoušn Di-Es-Pi i svojom inventivnošću napravio malu revoluciju u video-tehnologiji, pa je dospeo i na stranice uglednog "Njujork tajmsa".
Nikola je ostao vezan za Srbiju ne samo preko porodice već je za svoju kompaniju Frejm, sa sedištem u San Francisku", napravio razvojni centar u rodnom Nišu, a prošle godine i ogranak u Beogradu.
