Država žmuri na bankarsku pljačku
Udruženje bankarskih klijenata Efektiva zatražilo je od Narodne banke Srbije da zaustavi aktiviranje hipoteka za kredite indeksirane u švajcarskim francima.
Navode da je banka pokrenula hipoteku za kredit koji je iznosio 150.000 evra. Isplaćeno je 135.000, a banka potražuje još 400.000. Kako je to moguće, objašnjava Dejan Gavrilović koji kaže da je računica nenormalna, a da je kredit drastično uvećan u periodu od dve godine kada je došlo do docnje u otplati. Dodaje da je razlog tome zatezna kamata, za koju kaže da je banke nezakonito zaračunavaju. Gavrilović ističe da se nada da će se problem kredita u "švajcarcima" rešiti na drugi način jer, kako kaže, 20.000 korisnika kredita u švajcarskim francima čeka famozno rešenje.
- NBS je prepoznala da su ovi krediti štetni i da su korisnici u težoj materijalnoj situaciji, ali ništa ne preduzima da taj problem trajno reši - kaže Gavrilović.
Efektiva traži konverziju u evro kredita indeksiranih u švajcarskim francima, a Gavrilović podseća da NBS kao jedan od argumenata protiv takvog rešenja navodi da će građani Srbije tu konverziju morati da plate.
On, međutim, ističe, da će država morati preko Nacionalne korporacije da interveniše jer građani ne mogu više da otplaćuju kredite jer su rate sa 25.000 dinara porasle na 60.000, a plate su im ostale 50.000. Nadoknade bankama će u svakom slučaju ići iz džepa poreskih obveznika, napominje gost Dana uživo.
- NBS ima pravo da prati da li banka naplaćuje zelenašku zateznu kamatu. Imamo primer da je jedna banka naplaćivala zateznu kamatu od 180 odsto godišnje, iako je donet zakon o visini stope zatezne kamate - kaže Gavrilović.
Dodaje da je svim korisnicima kredita u "švajcarcima", koji tu valutu nisu ni videli jer se sve vrednosti u Srbiji iskazuju u evrima, rata porasla dva do dva i po puta, zbog čega danas u evrima duguju više nego što su podigli novca, iako su u međuvremenu otplaćivali kredit. On smatra da bi pravično rešenje bila konverzija kredita u evro po kursu na dan isplate i dodaje da korisnici ovih kredita ne traže da im se bilo šta otpiše, već da im se omogući da nastave da plaćaju svoja dugovanja, što trenutno nisu u mogućnosti. Ministarstvo ekonomije je najavilo i gašenje kredita u stranim valutama. Na temelju odluke Vrhovnog suda Vlada je odredila da banke - njih oko 400 - moraju da isplate odštetu svojim korisnicima.
Upozoravao sam
Bivši guverner NBS Radovan Jelašić izjavio je da je svojevremeno upozoravao na opasnost uzimanja kredita u švajcarskim francima.
- Završio sam 2011. u Erste banci u Mađarskoj u kojoj je suma kredita u švajcarskoj valuti četiri i po puta veća nego u Srbiji, a u celoj zemlji 18 puta veća. Problem je rešen na bolan način uz veliki gubitak banaka - kazao je Jelašić i dodao da su u Mađarskoj država i banke podelile teret otplate tih kredita, ali da to nije bilo na obostrano zadovoljstvo.
Vrhovni kasacioni sud mora što pre da se izjasni o problemu građana zaduženih u švajcarskim francima da bi sprečio sve štetne posledice bilo kakvih sporova, izjavio je Dragiša Slijepčević, sudija Ustavnog suda.
- Problem u kojem su se našle hiljade građana stavlja na ispit i sudstvo Srbije - da li je spremno da reši ovaj sporni slučaj. Ja smatram da jeste - istakao je Slijepčević.
Rešenja se mogu naći i u okviru prava potrošača, kažu pravnici.
- Kod nas se izbegava primena potrošačkog prava i problem rešava kroz Zakon o obligacionim odnosima - ukazuje advokat Vojin Biljić.
- Da bi valutna klauzula bila ocenjena kao ništavna potrebno je dati odgovor na samo dva pitanja - da li je korisnik kredita adekvatno informisan o posledicama ugovaranja ove klauzule i da li je došlo do narušene jednakosti davanja - kaže Biljić.
Ako je odgovor negativan, prema pravilu koje je uspostavila Direktiva EU 93-13, klauzula je ništavna. I upravo to su primenili sudovi u Austriji u sličnim slučajevima.
Mađarska lekcija
Mađarska je jedna od retkih država čiji su građani masovno pre desetak godina dizali kredite u švajcarskim francima, u kojoj kurs švajcarske valute ne izaziva paniku ni među dužnicima, ali ni u vladi premijera Viktora Orbana. Nakon godina borbe sa EU, mađarska vlada je omogućila dužnicima da kredite u stranim valutama pretvore u kredite u domaćoj valuti po povoljnom kursu.
Krediti indeksirani u švajcarskim francima i evrima pretvoreni su u kredite u forintama po fiksnom kursu ispod tržišne vrednosti, tako da promena kursa švajcarskog franka neće imati uticaja na kredite koji iznose deset milijardi evra.
Mađarska domaćinstva imaju još 540 milijardi forinti (1,7 milijardi evra) kredita u francima, a najvećim delom reč je o kreditima za automobile, koje je rast franka ipak pogodio.
