Kosovski Srbi pušteni niz vodu
Miloš Subotić, pravnik iz Kosovske Mitrovice, kaže za "Vesti" da, nažalost, život Srba na Kosovu nije aktuelna politička tema u Srbiji već duže vreme, osim kada je nameran da pokupi jeftine političke poene i kad propagandom treba skrenuti pažnju sa aktuelnih tema u centralnoj Srbiji.
Dok se u Beogradu i Prištini govori o drugim temama, najviše o stvaranju takozvane velike Albanije, na Kosovu su građani svedoci gašenja srpskih kompanija, koje su bar simbolično upućivale na prisustvo države Srbije na toj teritoriji.
Sa radom su prestali Vip i Telenor, dok je Telekom registrovan u kosovskom sistemu i od sada usluge naplaćuje u evrima. Građanima koji imaju MTS kartice tako je uskraćen niz usluga. Istovremeno, vlasti u Prištini više ne priznaju lična dokumenta kosovskih Srba koje izdaje Koordinaciona uprava MUP-a Srbije.
Svršen čin
Subotić ocenjuje da će poslednji događaji, odnosno sprovođenje Brisleskog sporazuma u oblastima telekomunikacija i slobode kretanja, znatno otežati život kosovskih Srba, a naročito nepriznavanje dokumenata koje je izdala Koordinaciona uprava.
Kapitulacija ispod barjaka
- Već duže vreme na severu KiM se vodi politika što više srpskih zastava, to manje Srbije. Ukoliko se integriše u kosovski sistem jedna institucija, odmah se okači duplo više srpskih zastava na banderama, kako bi građani imali privid da se ništa ne menja i da ovo ostaje Srbija - kaže Miloš Subotić.
- Imali smo i do sada velikih problema sa dokumentima Koordinacione uprave, počev od odlaska u Beograd prilikom izdavanja, pa do čekanja u redu za vizu, a sada je pitanje hoće li taj pasoš uopšte važiti. Najtužnije je da Srbe s KiM niko ne konsultuje o postignutim sporazumima, niti informiše o tome šta je dogovoreno, već smo stavljeni pred svršen čin - kaže Subotić.
On kao dokaz navodi primer kada je njegov prijatelj bio u Nišu i želeo plati parking svojom MTS karticom kao što je to činio do sada. Ali nije uspeo, jer ova usluga nije više dozvoljena korisnicima MTS telefona sa KiM, a korisnici nisu informisani o tome.
- Što se tiče Telekoma, sramota je da nas nijednom rečju nisu obavestili o prelasku na druge kartice, na ukidanje humanitarnih brojeva i plaćanja parkinga kao i ostalih servisa. Sve ostalo proisteklo je iz Briselskog sporazuma i srpska strana primenjuje dogovoreno za razliku od albanske kojoj to ne pada napamet jer im se može - kaže Dejan Nedeljković, direktor nevladine organizacije Zeleno srce na severu KiM.
Beg od pravde
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da Albanci znaju da neće moći da kroče ni milimetar na teritoriju uže Srbije, ali da stalne pretnje srpskom narodu na KiM zabrinjavaju.
Dodao je da su pretnje Ramuša Haradinaja (za koga se očekuje da će biti u novoj kosovskoj vladi u septembru) o oduzimanju trećine teritorije uže Srbije stav svih predstavnika Albanaca na Kosovu, a da zabrinjava izostanak ozbiljne reakcije međunarodne zajednice.
- Dok su svi zaokupljeni temom velike Albanije, ispod žita se na Kosmetu svašta dešava. Naravno da su pretenzije ka velikoj Albaniji loše, baš kao i pretnja Ramuša Haradinaja, ali svima je ovde jasno da to rade zbog kampanje za izbore u Albaniji i na Kosovu jer se narod i dalje najviše prima na lažni patriotizam, nacionalizam i zveckanje oružjem. A kad taj isti Haradinaj u septembru bude premijer Kosova, razgovaraće s Vučićem bez problema. A ulaskom u vlast i Hašim Tači i Haradinaj beže od Specijalnog suda za ratne zločine - zaključuje Nedeljković.
Haradinaj problem EU
Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj smatra da Brisel "ne može da završi posao između Kosova i Srbije" i poziva Vašington da se uključi.
- Vašington je dobar u završavanju stvari između Kosova i Srbije. Ako oni ne dođu da nam pomognu, onda ne bi trebalo da čekamo, već da sami odradimo svoje poslove. Nemamo luksuz da čekamo - poručio je nekadašnji komandant terorističke OVK i podsetio da Republika Srbija i dalje ima Kosovo i Metohiju u svom Ustavu.
Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, ocenio je da Haradinaj nije problem Srbije, već Evropske unije i međunarodne zajednice koja mora reagovati na ovakvu vrstu radikalizma koja se svakodnevno pojavljuje.
