Drogu probala u četrdesetoj

"Počela sam da se drogiram u 40. godini, jer sam svom nevenčanom mužu, dugogodišnjem heroinskom zavisniku, htela da pokažem da svako može da se "skine" kad hoće i da ga izvučem iz tog sveta. Mislila sam da se folira! A, onda sam zatražila dop. On mi je ubrizgao prvu dozu. I tako sam pre šest meseci "pod pravim uglom" odmah upala u pakao", počinje ispovest Kragujevčanka, čiji je identitet poznat redakciji i koju smo zatekli u Droping centru "Most" u Kragujevcu, novootvorenom svratištu za narkomane.

Jednoj od retkih u Srbiji koja je počela da se drogira u tim godinama "film je pukao prošlog decembra". Bilo joj je dosta da finansira kupovinu droge za partnera, s kojim živi šest godina. Stalno, je, kako kaže, krao kako bi nabavio heroin i zbog toga je polovinu zajedničkog života proveo po zatvorima.

- Valjda je samo velika ljubav u pitanju, jer ne znam kako drugačije da objasnim svoj suludi korak.

Bojala sam se igle i uvek se gadila kada se on i njegovo društvo bodu. Kada za mene spremi dozu, ja okrenem glavu.

Da bi imali dovoljno novca čistila sam tuđe stanove, ali sam na kraju morala da počnem sa prostitucijom. Odrekla sam se i svojih roditelja zbog njega - dodaje u svojoj ispovesti za "Vesti" ova Kragujevčanka.
 

Ona je samo jedna od dvadesetak narkomana, koliko ih svakodnevno svraća u Droping centar. Dolaze i dvadesetogodišnjaci, ali i oni koji su u sedmoj deceniji života.

U svratištu mogu da se okupaju, pojedu i popiju nešto, besplatno se testiraju na HIV i hepatitis, savetuju sa psiholozima, sociolozima, pravnicima, da razmisle o lečenju, ali i da porazgovaraju sa izlečenim zavisnicima, čija je nekadašnja slabost sada najmoćnije oružje.

- Ključno je definisati problem i reći - ja sam narkoman i ne želim više ovako da živim. A još važnije je da to i roditelji shvate, koji su ovde više nego dobrodošli. Oni dugo negiraju da se njihovo dete drogira, čak i kada imaju neoborive sumnje ili dokaze. A, pri tom stalno im je nešto važnije od deteta - jurnjava za novcem, šta će reći komšije i rodbina...

Ivan Vučković

Istina o sebi je ovde najvažnija - kaže Ivan Vučković, domaćin "kuće" za narkomane i dodaje da je nekoliko zavisnika već poslato u centre za lečenje.

- Borba je teška i dugotrajna. Treba se boriti do poslednjeg daha, pa iako se ponekad čini da je borba uzaludna, kaže Vučković.

Jedan od zavisnika kaže da je počeo da se drogira u srednjoj školi, najpre sa lepkom, onda marihuanom i na kraju sa heroinom.

Majka je tek posle pet godina shvatila da se drogira, kada ga je zatekla u kupatilu sa krvavom rukom i iglom u veni. Bar polovina narkomana koji dolaze u svratište, čija se lokacija drži u tajnosti, beskućnici su.
 

- Izbačeni i odbačeni od svih oni spavaju po "štekovima". Za njih je ova kuća ne beg od stvarnosti, već utočište gde mogu da dobiju pomoć - kaže dr Vesna Andrejević.
 

Kragujevčanka s početka priče kaže da je posle svog polugodišnjeg heroinskog iskustva sada "čista" i čeka svog supruga da izađe iz zatvora, kako bi mu pomogla u odvikavanju. Nekada davno bila je u braku i iz te veze ima dvoje dece, od 17 i 15 godina. U ispovesti kaže da ne želi da znaju kroz šta prolazi, niti da ikada zakorače u očaj kakav je ona doživela za samo šest meseci uzimanja heroina.