Čija je Srpska lista?
Odluka Srpske liste da se preimenuje u političku stranku mogla bi da bude mač sa dve oštrice ukoliko bi se na političkoj sceni Kosova pojavila još jedna srpska grupacija. To bi moglo da dovede i do mogućih predizbornih ili postizbornih saveza i koalicija srpskih i albanskih stranaka, piše "Sputnjik".
Srpski spor ubrzao preregistraciju
Prestrojavanje albanskih političkih stranaka uoči predstojećih lokalnih izbora, a moguće i vanrednih parlamentarnih na Kosovu i Metohiji, odrazilo se i na srpske političke subjekte. Tako je i do sada građanska inicijativa Srpska lista predala zahtev za preregistraciju u političku stranku.
Zahtev je podneo Slavko Simić, šef poslaničke grupe ove liste u parlamentu Kosova, a 1.650 građana je potpisima podržalo ovaj potez. Isti zahtev predao je, međutim, i Aleksandar Jablanović, bivši šef ove poslaničke grupe. Republička izborna komisija, kojoj su zahtevi podneti, još se nije izjasnila o tome ko je u pravu.
Ovaj spor, prema rečima Ranđela Nojkića, političara sa Kosova, neminovno je ubrzao odluku Srpske liste da se preimenuje u političku stranku.
- Mislim da je ovaj potez pre svega iznuđen jer Jablanovića ispred grupe građana ne može niko da smeni. Kod političkog subjekta je drugačije jer imate predsednika stranke, i ukoliko stranka smeni svog lidera - onda on gubi mandat i na svim drugim pozicijama koje ima, i u parlamentu i kao podnosilac zahteva za upis u registar - objašnjava Nojkić.
S druge strane, Nojkić veruje da je izbor Srpske liste da izađe na izbore kao politička organizacija mnogo povoljniji za nju od pozicije nevladine organizacije ili grupe građana koju je dosad imala.
Rasipanje glasova je neminovno
- Ako bi učestvovala kao stranka, onda ne bi svaki put morala da skuplja potpise prilikom prijave ako je dobila mandat na prethodnim izborima. U tom slučaju se samo prijavljuje i dostavlja spisak i normalno ide na izbore. Kod grupe građana to nije tako, daleko je komplikovanije, i sa tog aspekta gledano sigurno je povoljnije da budu politička stranka nego grupa građana - navodi Nojkić.
On objašnjava da će ovo neminovno voditi ka rasipanju glasova, koje, kako smatra, u samom parlamentu neće ništa promeniti za Srbe jer manjine imaju 10 zagarantovanih mesta, bez obzira na rezultate.
Nojkić ne veruje ni da bi, ako bi se neka od srpskih stranaka usudila da na izbore izađe kao obična stranka a ne kao manjinska, uspela da pređe cenzus od pet odsto - čime bi se broj Srba u kosovskom parlamentu faktički povećao. To je, veruje Nojkić, moguće samo ako bi se neka srpska grupacija udružila sa nekom albanskom strankom.
