Zašto polovina građana Srbije ne izlazi na izbore?
Čak 45 odsto birača u Srbiji odlučilo je da 2. aprila od 11 predsedničkih kandidata svoj glas ne poveri nikom. Iako su pojedini kandidati optimistično najavljivali veću izlaznost, ona je čak i opala u odnosu na parlamentarne izbore održane prošle godine.
Više je uzroka i posledica slabog odziva birača u Srbiji, a pojedini redovni glasači na društvenim mrežama upravo krive apstinente za ishod izbora uz onu dobro poznatu - ako vam je dobro, onda ništa.
Ipak, ukoliko se osvrnemo na zemlje u kojima ljudi zaista žive dobro videćemo da je njihova izlaznost na izbore nama za sada nedostižna brojka.
Njima je dobro, a opet glasaju
Najsvežiji primer je Holandija, u kojoj je na nedavno održane parlamentarne izbore izašlo neverovatnih 82 odsto birača. I koja je onda njihova tajna?
Upravo takvo pitanje "Blic" je postavio Robin Pasko, urednici holandskog lista "Dutch news", koja kaže da je visoka izlaznost u njenoj zemlji uobičajena stvar.
Pročitajte još:
* Iza slavlja SNS stoji slabiji izborni rezultat: Pobeda s "manjkom" od 300.000 glasova
- U našoj zemlji postoji neki osećaj građanske dužnosti, da se na izborima sačuva holandsko društvo i naš način života. Smatram da je na martovskim parlamentarnim izborima taj osećaj bio još jači, pre svega zbog Gerta Vildersa i njegove ekstremne politike - kaže Paskova.
S njom se slaže i Zoran Stojiljković, profesor sa FPN, koji potvrđuje da je izlaznost uvek veća kada je u pitanju "veći ulog".
- U Holandiji žive u ideološkom prostoru gde su dosta različita uverenja oko kojih se vi strastveno opredeljujete: migracije za i protiv, za koncept socijalne solidarnosti unutar nacije ili za širi koncept, za ovu ili onu viziju Evrope. Ovde imate beskrajnu želju da budete u mejnstrimu i nemate nikakvih naročitih podela - kaže on.
Izlaznost
Profesor Stojiljković Vučićeve uspehe poslednjih godina deli na dve osnove.
- Jedna je jeftinija, o tome kako je on razorio institucije i uveo sve elemente kontrole izbora i medijskih sloboda, ali ključna i osnovna stvar je što se on godinama nalazi u političkom mejnstrimu koji odgovara prosečnom srpskom glasaču: malo Putin, malo Merkelova, malo Kosovo, malo Evropa. Kada bi se radilo o vrlo različitim politikama, onda bi i izlaznost bila drugačija - kaže Stojiljković.
Jedna od najvećih izlaznosti u Srbiji zabeležena je 1990. godine, na samom početku višestranačja u Srbiji, kada je na birališta izašlo 71,48 posto glasača. Tada je SPS počistio opoziciju. Sledeći rekord bio je zabeležen upravo "sudbonosne" 2000. godine, kada je izlaznost dostigla brojku od 71,55 odsto.
Danas, smatraju analitičari, Srbija se ne nalazi na sličnim političkim prekretnicama, te je stoga i logičnija manja izlaznost.
- Osim toga, ljudi su ubijeni u pojam. Teško je očekivati od nekoga ko jedva preživljava da se mnogo zanima politikom. Druga stvar je velika razočaranost značajnog dela građana političkom ponudom. Ljudi misle da nemaju za koga da glasaju, iako se ovog puta, barem po mom mišljenju, ponuda znatno poboljšala u odnosu na neki prosek - kaže za sociolog Jovo Bakić.
"Apstinenti" odlučuju izbore
Uvreženo je mišljenje, pogotovo nakon ovih izbora, da su apstinenti najviše krivi za Vučićevu pobedu. Ipak, ne znači da je svaki beli listić po automatizmu glas za opoziciju.
Svakako da je biračko telo vladajuće partije organizovanije i veruje se da umnogome izlaze na birališta, ali zasigurno među apstinentima ima i onih koji bi, da se odluče da izađu na izbore, glas dali Aleksandru Vučiću. Dakle, opozicija bi svakako dobila veću podršku većom izlaznošću, ali procenat bi otišao i u korist vladajuće partije, a Oov su neki od razloga zbog kojih bi opoziciji bila uskraćena podrška.
Ovde je glasanje obavezno
U Srbiji izlazak na izbore je pravo i volja svakog građanina, ali ne i obaveza koju propisuje zakon. U Grčkoj, Luksemburgu, Danskoj, Belgiji, Finskoj, Brazilu, Čileu, Argentini, Australiji i na Kipru glasanje je obavezno, a one koji ne ispune svoju zakonsku obavezu očekuju različite kazne, a kao najpoznatiji primer najčešće se navodi Grčka. Zakonski propisane kazne u Grčkoj su najrigoroznije i podrazumevaju čak i zabranu izlaska iz zemlje, ali prema dostupnim podacima, takva mera još nikom od "neposlušnih" građana nije izrečena. U Belgiji birači su takođe obavezni da izađu na izbore, a predviđene kazne su od novčanih pa do gubitka prava glasa na 10 godina. Slično kao i u Grčkoj, i u Turskoj, gde kazna za one koji ne glasaju iznosi 22 lire, sankcije se retko primenjuju.
