Poslednja ruska šansa na Balkanu
Da su geopolitičke igrice oko Balkana i ostatka "brisanog prostora", odnosno država koje još nisu ušle u NATO ili EU tek postale aktuelne, kao što su u vikend broju "Vesti" pisale u opširnoj analizi, podsetila je pre nekoliko dana i ruska strana. Vasilij Lihačov, bliski saradnik ruskog predsednika Vladimira Putina, dramatično je izjavio kako "NATO kreće u lov na Srbiju".
- Posle nasilne aneksije Crne Gore, zločinački NATO okomiće se na Srbiju i otvoriti sezonu lova na Beograd - izjavio je Luhačov, koji je inače poslanik u ruskoj Dumi.
Iako nije precizirao na kakvu aneksiju misli, on ipak dodaje da NATO postaje sve agresivniji u širenju. Kako bi parirali američkom uticaju i snabdevanju Hrvatske američkim i nemačkim raketama srednjeg dometa, on navodi da će Moskva najverovatnije morati da Srbiji isporuči moćni raketni sistem S-300. Inače, o isporuci sistema S-300 se govori gotovo dve decenije i nikada nije isporučen Srbiji. Luhačov u svojoj analizi ne spominje da li ga srpske vlasti zaista žele i da li su spremne da plate za njega, niti kako misli da se taj sistem isporuči Srbiji, s obzirom na to da se puk ovih raketa sastoji od stotine vozila, te je za njegovo premeštanje u Srbiju potrebno odobrenje država članica NATO, sa kojima se Srbija graniči.
- NATO, koji se nasilno širi po Evropi, bukvalno je krenuo u lov na Beograd s ciljem da Srbija na silu postane članica Alijanse uprkos suprotnoj volji ogromne većine građana i političkih stranaka. NATO postaje sve agresivniji i jedan je od svetskih prvaka u rusofobiji. Istovremeno, situacija oko Kosova, južne srpske pokrajine, izaziva zabrinutost Srbije, Rusije, ali i velikog broja drugih zemalja - izjavio je Lihačov za rusku agenciju Sputnjik.
Davni san o savezništvu
Direktor Centra za strateške alternative Dušan Proroković kaže da Rusija iskazuje želju i volju za iskrenim savezništvom sa Srbijom.
- Mislim da je sve ovo prijateljska poruka Srbiji da više ne potpisuje nikakve sporazume, dogovore i dokumenta s NATO - zaključuje Proroković.
Iako je uvreženo mišljenje u svakoj od država Balkana da je upravo ona najvažnija i da se preko te države lome interesi svetskih sila, to naravno nije tačno. Balkan je u suštini uvek bio na periferiji svetskih događaja, ne baš nebitan, ali ne i krucijalan za svetske poslove. Zbog toga što su "karte" u Evropi gotovo podeljene, a jedini prazan prostor ostaje na Balkanu, sukobi velikih sila se prenose i na ovaj prostor, na šta je nedavno upozoravao Karl Bilt, bivši švedski premijer i Visoki predstavnik EU u BiH.
- Evropski lideri imaju jasan izbor na Balkanu - ili će se baviti tamošnjim problemima ili će se balkanski problemi baviti njima - izjavio je Bilt.
Avioni još daleko
Sporazum o kupovini aviona MiG-29 između Srbije i Rusije, koji je potpisan pre nekoliko meseci još nije realizovan. Iako je reč o remontovanim avionima, oni će pomoći u patrolnoj dužnosti srpskog ratnog vazduhoplovstva. Međutim, prema poslednjim informacijama, ovi avioni neće imati odobrenje da prelete od Rusije do Srbije, već će morati da budu razmontirani, vozovima prevezeni za Srbiju i tamo montirani, zbog čega najranije pre sledeće godine neće biti operativni.
Strah Rusije da će biti potpuno istisnuta i sa Balkana, nije neopravdan. Ulaskom Crne Gore u NATO, što se očekuje u sledećih nekoliko meseci, Balkan će gotovo potpuno biti deo NATO-a, odnosno sve države koje izlaze na more biće članice ove vojne alijanse. Države koje još nisu ušle u NATO, Srbija, Makedonija i BiH su bez pristupa moru, te potpuno opkoljene državama članicama NATO-a i time van dohvata Rusije.
