Nemci se pitaju: Zašto Tači iritira svoju "veliku braću"?
Ovo je prvi put da se Kosovo otvoreno pobunilo protiv svojih zaštitnika, uprkos protivljenju SAD i NATO, Tači hoće da počne sa osnivanjem kosovske vojske. Zašto je spreman da iritira svoje zaštitnike, pitaju se nemački mediji, a prenosi "Dojče vele".
"Kosovo nastavlja pripreme za osnivanje vojske iako se NATO, EU i SAD tome oštro protive. Armija bi trebalo da ima 8.000 vojnika", piše Zeri u Prištini, a prenosi Vestfališe nahrihten iz Minstera.
"Za vojsku je predviđen budžet od 51 miliona evra, koji bi godišnje trebalo da bude povećavan za pet miliona evra. Predsednik Kosova Hašim Tači je prethodno najavio da će 110 od ukupno 120 poslanika u parlamentu glasati za novu vojsku. Mada oružjem i obukom već godinama podržava preteču vojske, NATO je - kao i EU i Vašington - savetovao Kosovu da u ovom trenutku zvanično ne osniva vojsku. U obrazloženju se kaže da bi se time dodatno opteretila ionako krajnje napeta situacija sa susednom Srbijom", piše Vestfališe nahrihten.
"Planom da osnuje vojsku predsednik Tači ljuti svoje međunarodne zaštitnike", piše Andreas Ernst za Noje Cirher cajtung (NZZ).
"Ovo je prvi put da se Kosovo otvoreno pobunilo protiv svojih zaštitnika. Uprkos izričitom protivljenju Amerikanca i NATO, predsednik Hašim Tači planira da na proleće počne sa osnivanjem kosovske vojske. Trenutno, Kosovo ima samo lako naoružane bezbednosne snage (KSF) za civilnu zaštitu. Planirana vojska bi trebalo da bude u stanju da brani zemlju.
Pročitajte još:
* Mustafin "šamar" Tačiju: Nema vojske bez SAD
Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO, u više navrata je upozorio Tačija od tog poduhvata i rekao da KFOR ostaje jedina vojska na kosovskom tlu. U suprotnom, NATO će morati da preispita svoju podršku KSF. Ambasador SAD u Prištini je rekao da je za njega plan o vojsci grom iz vedra neba i da nije prethodno dogovoren sa saveznicima. Vašington u principu nije protiv vojske Kosova, ali, da bi ona bila legitimna, mora se promeniti ustav. To znači da je potreban pristanak i kosovskih Srba - a time i Beograda - što je nezamislivo u doglednoj budućnosti.
Tačijev poduhvat osuđuju i ostale zemlje takozvane kvinte, a to su pored SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija, odnosno zemlje čija je pomoć Kosovu bila presudna za sticanje nezavisnosti" - ili kako ih bukvalno naziva Andreas Ernst - babice nezavisnosti Kosova.
"Međutim, to nije ostavilo utisak na Tačija, on je čak zapretio ostavkom - ukoliko ga parlament ne bude poslušao. U pismu upućenom generalnom sekretaru NATO, Tači je potom izrazio žaljenje zbog ove pretnje, dodajući da njeno objavljivanje smatra kontraproduktivnim. To je prilično žestoko sa Tačijeve strane, ima li se u vidu da unutrašnja i spoljna bezbednost Kosova zavise od KFOR-a", piše NZZ.
"Tači je pod sve većim unutrašnjopolitičkim pritiskom. Politika normalizacije prema Srbiji, čiji je on garant, sve je nepopularnija. Stranka Samoopredeljenje (Vetevendosje) ne samo da bi htela da se referendumom uvede vojska, nego da se povremeno glasa i o ujedinjenju sa Albanijom.
Čini se kao da Tači želi da isporuči dokaz svog patriotizma, čak i ako time iritira "Američkog prijatelja", koji je od promene vlasti u Vašingtonu ionako postao nejasan.
Međutim, ima i komentatora koji veruju da je Tači na listi optuženih u novom Specijalnom sudu za zločine OVK: On sam to zna ili sumnja da je na listi i pobunom protiv svojih zaštitnika - u stvari priprema elegantan odlazak sa političke scene", piše Andreas Ernst za NZZ.
