SAD žele da ućutkaju Rusiju
Pregovori Beograda i Prištine uz posredovanje EU već duže su u krizi i to je jasno i najvećim optimistima. Sa zastojem u dijalogu istovremeno se spekuliše da SAD i Rusija nastoje da se direktnije uključe u rešavanje kosovskog Gordijevog čvora i to ne samo zbog nemoći evropskih mentora već da kao velike sile budu prisutnije na Balkanu.
Autorski tekst Aleksandra Čepurina, ruskog amabasadora u Beogradu, u dnevnom listu "Politika" dodatno je utvrdio tezu da se Moskva vraća na Balkan uključivanjem u pregovore o statusu Kosova i Metohije.
- Mogu da se pojave mogućnosti za još dublje uključivanje Rusije u proces regulisanja, ako takvi predlozi budu stizali - napisao je Čepurin uz isticanje da će Moskva biti na strani Beograda i podržati odluku koju Srbija i srpski narod smatraju prihvatljivom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ovim povodom poručio da Srbija radi na nastavku dijaloga Beograda i Prištine u istom formatu, pod okriljem EU, ali da je potpuno jasno da se problem ne može rešiti bez velikih sila. On je potvrdio da je o svemu tome već pričao s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kao i s ruskim i američkim ambasadorima u Srbiji.
Rezolucija 1244 je naša Biblija
Rezolucija 1244 je naša Biblija i mi smo ovde na osnovu te rezolucije. Dok je ona na snazi, ništa se u osnovi neće promeniti, rekao je komandant Kfora Salvatore Kuoči. On je ocenio i da je bezbednosna situacija na Kosovu mirna i stabilna i da nema većih razlika između juga i severa Kosova.
- Nema znakova ili dokaza o bilo kakvom riziku ili nekom nasilnom događaju za bilo kog građanina na Kosovu. Međutim, ako bude bilo kakvog upozorenja za narušavanje bezbednosne situacije, Kfor je spreman da preduzme sve mere da bi Kosovo bilo sigurno - rekao je Kuoči.
List "Danas" tvrdi da će Amerikanci u narednoj fazi rešavanja kosovskog pitanja tražiti da dobiju status savetnika kako bi izbegli da se Rusi direktno uključe u pregovore o konačnom statusu Kosova. Prema neimenovanim diplomatskim izvorima ovog beogradskog lista, EU i SAD neće dozvoliti da se Rusi direktno uključe jer nisu prisutni politički i vojno na Kosovu, tako da će njenu ulogu svesti na delovanje u Savetu bezbednosti UN.
Rusija je stalna članica Saveta bezbednosti s pravom veta, pa je izvesno da će zapadne zemlje, koje su ključno doprinele i među prvima priznale nezavisnost Kosova, učiniti sve da se u rešavanju konačnog statusa otcepljene pokrajine izbegne Ist River.
Čepurin: Uvek na strani Srbije
Ambasador Čepurin je napisao da je stav Moskve nepromenjen i da je Rusija bila i jeste na strani Beograda koji se, kada je reč o Kosovu, nalazi "pod ultimativnim pritiskom tradicionalnih srbomrzaca".
- Naš stav ostaje nepromenjen - podržaćemo onu odluku koju će Srbija i srpski narod smatrati prihvatljivom za sebe. Polazimo od toga da je pravni osnov za dogovor Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 - napisao je ruski ambasador u autorskom teksu povodom 12. juna, Dana državnosti Ruske Federacije.
Svesna da saveznike ima samo u Savetu bezbednosti, Srbija ne želi da pristane da se u pregovore direktno uključi još jedna velika sila koja je priznala Kosovo, bez uključivanja druge velike sile koja to nije učinila. Prema rečima Aleksandra Vučića, ukoliko u tom dijalogu učestvuju i SAD, onda mora i Rusija.
- Mi smo spremni za nastavak razgovora, ali za velika rešenja, rešenja koja treba da obeleže našu budućnost, mirom i kompromisom, za to morate da imate EU, ali i velike sile SAD, Rusiju i Kinu - rekao je predsednik Srbije.
Jeljcinova i Putinova Moskva
Kao jedan od mogućih modaliteta diplomatskog rešavanja kosovskog problema pominjalo se sazivanje i međunarodne konferencije, nešto poput Rambujea, koji je, podsećamo, bio neuspešan i prethodio bombardovanju, a na kojem je Jeljcinova Rusija imala beznačajnu ulogu. Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose smatra da Rusiji ne odgovara da se uključuje u kosovski problem.
- Rambuje, ali i Dejton, organizovani su u vreme oružanih sukoba. Rata sada nema i rat se neće dozvoliti. Pored toga, tada je Rusija imala punu saradnju sa Zapadom, što sada više nije slučaj. Rusiji više odgovara izazivanje krize, upravljenje krizom, povremeno zaoštravanje i da proda malo svoje stare tehnologije - smatra Janjić.
