Srbima se smučila Evropa
U Srbiji broj pristalica Evropske unije opada, a velikom većinom građani su i protiv ulaska u NATO, opredeljeni su za neutralnost države i zadovoljni sadašnjim nivoom saradnje sa Rusijom.
To pokazuje istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku rađeno od 26. decembra prošle do 17. januara ove godine, na uzorku od 1.403 građana Srbije.
Standard glavno pitanje
Pročitajte još:
* Bili bi ruski trojanski konj
* Putinova poslednja poruka Trampu: Ne dirajte Crnu Goru i Srbiju!
Za EU je i dalje većina, ali je pogoršana percepcija te zajednice.
To potvrđuje i podatak da je sada najveći broj onih koji su protiv pridruživanja Srbije EU od 2009. godine .
Naime, tada je za pridruživanje Srbije Evropskoj uniji bilo 67 odsto građana, protiv 16, dok su ostali bili neopredeljeni. Interesovanje je bilo na niskom nivou i 2012, kad je za ulazak u tu zajednicu bilo 41 odsto građana, dok se protiv izjasnilo 31 odsto.
Bregzit zaljuljao Brisel
Broj protivnika ulaska u EU je u 2017. porastao, pa bi se na referendumu o pridruživanju Uniji čak 35 izjasnilo protiv, a 43 odsto za.
Ispitanici od EU najviše očekuju ekonomsku korist, izjednačuju EU sa dobrom privredom. Ulazak Srbije u tu zajednicu Starog kontineta većinski shvataju kao privlačenje stranih investicija i povećanje zaposlenosti.
Prema oceni analitičara Nevena Cvetićanina, iz Instituta društvenih nauka, osnov za pad raspoloženja u Srbiji prema EU, leži u procesima unutar same evropske zajednice.
- Vidimo i veliku neizvesnost po pitanju dalje evropske perspektive našeg regiona. Osim toga, psihološki gledano raspoloženje naših građana menja se sa opadanjem samopouzdanja EU koja nakon odlaska Velike Britanije traga za novim institucionalnim i strateškim okvirom - pojašnjava ovaj analitičar za "Vesti".
Od uticaja na građane Srbije su, kako kaže, i poslednja razmišljanja koja se čuju o EU u više brzina.
- Ljudi prirodno teže silama koje ulivaju sigurnost, a pre osam ili deset godina se građanima u Srbiji činilo da je izvesnija opcija sigurnog ulaska u EU koja će doneti egzistencijalnu dobrobit. Sada kada je ta zajednica poljuljana, dok Rusija, Kina i SAD pokazuju čvrstinu, ova promena raspoloženja u Srbiji je normalna reakcija - ukazuje Cvetićanin uz ocenu da uprkos padu pristalica EU u Srbiji se i dalje ceni ta uređenost života.
Beskonačno u čekaonici
Ukoliko bi priznanje Kosova bilo uslov bilo za članstvo u EU, ulazak ne bi podržalo čak 69 odsto ispitanih, a tek 13 odsto podržalo je to rešenje. Čak 41 odsto građana misli da Srbija nikada neće ući u EU. Među optimističnim čak 12 odsto smatra da je za to potrebno više od decenije, a petina veruje da ćemo u EU za pet do deset godina.
- Ovakav skor je pokazatelj zamora građana koji godinama čekaju da ih Evropa primi - kaže Neven Cvetićanin.
Rusija garant bezbednosti
Kada se u Srbiji pomene Evroazijska unija, pokazuje se da je to prilična nepoznanica za građane Srbije, pa skoro polovina ne može da se opredeli. Ipak većina smatra da bi savez sa Rusijom povećao bezbednost zemlje. Naime, građani većinski Rusiju vide kao vojno-političku silu, a SAD kao ekonomskog i tehnološkog giganta.
EU i Nemačka su, kako smatraju, uspešne u oblasti demokratije, vladavine prava, ljudskih prava i kredibilnosti investitora. Većina ispitanika Kinu vidi kao uspešnu ekonomsku i političku silu.
Ispitanici u Srbiji većinski vide kao pozitivan uticaj Nemačke, Kine i Rusije na svoju zemlju, dok uticaj Brisela u Vašingtona mahom ocenjuju kao negativan.
Bez nade u Trampa
Zanimljivo je i da ne gaje iluzije da će dolazak Donalda Trampa na čelo SAD doneti promene politike prema Srbiji. Čak 60 odsto ispitanih smatra da će ova sila nastaviti po starom, a tek nešto više od petine da će biti više prijateljski prema nama.
NATO i dalje omražen
Protiv članstva u NATO i dalje je većina Srbije, mada sa nešto manjim procentom u odnosu na prethodne dve godine. Međutim, opada i pozitivno raspoloženje za ulazak u tu alijansu, a primetno je i više negativnih, nego pozitivnih asocijacija građana prema Alijansi.
Istraživanja su pokazivala da je 2011. za pristupanje ovom vojnom savezu bilo 17 odsto, a protiv 62 odsto, da bi se taj procenat 2016. popeo na 74 odsto. Ako bi se referendum o članstvu Srbije u NATO održao sada, ipak bi desetak odsto manje reklo "ne".
Pritom je manje i pristalica ulaska u NATO. Za saradnju kroz Partnerstvo za mir koju Srbija već ima, izjasnila se trećina građana.
Prema oceni penzionisanog generala Momira Stojanovića, ljudi u Srbiji idu iz krajnosti u krajnost, ali je dobro da je ova anketa pokazala da su većinski za neutralnost.
- Ne treba se držati ni Rusije, ni Zapada, već se okrenuti sebi. Potrebno je da imamo svoju spoljnu, unutrašnju i bezbednosnu politiku - kaže Stojanović, ističući da Srbija treba da teži da prestane da bude siromašna i zemlja jeftine radne snage.
Bledi sećanje na rat
Stojanović kaže da će se natpolovična većina protivnika NATO smanjivati s vremenom, pošto će nove generacije tražiti spas od niskog standarda i nezaposlenosti.
- Ti mladi ljudi će bez zrelog promišljanja ići na opciju višeg standarda i zbog zapadnog načina života verovati da bi taj vojni savez mogao da bude tačka na njihove probleme - ocenio je Stojanović za naš list i istakao da će izbledeti sećanje na rat u bivšoj Jugoslaviji i NATO bombardovanje SRJ.
