Zapad i Amerika okreću leđa Prištini
Prištini je sada mnogo teže da izlobira članstvo u Unesku, jer su i neke rimokatoličke zemlje odlučile da budu uzdržane, a Albanci više nemaju jasnu podršku američke administracije, rekao je beogradski istoričar i stručnjak za pitanja vere Aleksandar Raković.
- Niko ne gleda blagonaklono na rušenje crkava i manastira na Kosovu i Metohiji, to niko ne može da prihvati. Čak i zemlje koje su priznale secesiju Kosova nisu ni pre dve godine bile za prijem albanskih separatista u Unesko - naglašava Raković.
On je za TV "Pink" izjavio da izgleda da su Albanci namerno zakasnili u podnošenju zahteva za članstvo u Unesku ove godine, nakon što im je sa Zapada sugerisano da su prilike takve da oni neće moći da se izbore za prijem.
- Podnošenje zahteva Prištine za prijem u Unesko bilo je usmereno ka tome da njihova javnost bude svesna toga da su pokušali i ove godine. Ali, ako ih proceduralno odbiju, onda će moći da kažu - da su proceduralno odbijeni, pa će za dve godine ponovo da podnesu zahtev - kaže Raković.
Pročitajte još:
* Svadbarski selfi Veseljija sa Trampom uzaludno veseli Albance
* Srbija želi da u ruskom stilu dominira regionom
* Bitka se nastavlja: Tači najavio ofanzivu, Srbija da bude oprezna
"Šansa za bolji položaj Srba"
On ističe da je ovo kašnjenje prištinskog zahteva za prijem u Unesko veoma važna promena nakon predsedničkih izbora u Americi, kao i promena odnosa Zapada prema ruskim interesima.
Raković podseća da je stopirana kanonizacija kardinala Katoličke crkve u Hrvatskoj Alojzija Stepinca, prijem samoproglašenog Kosova u Unesko, kao i prijem Crne Gore u NATO, što treba gledati kao jedan paket globalnih odnosa koji otopljavaju.
- Ne treba smetati sa uma da je upravo papa tražio od ruskog predsednika da zaustavi pogrom nad hrišćanima na Bliskom istoku, a ne od američke administracije, ni britanske, koje su izazvale ono što se dešava na Bliskom istoku - rekao je Raković.
On naglašava da je sada situacija povoljnija za Srbe i Srbiju i da postoje velike šanse da se položaj Srba, srpskih država i srpskog prostora učini mnogo boljim, ali je potrebno da Srbi daju doprinos kroz međuverski dijalog.
Prema njegovom mišljenju, za međuverski dijalog bitniji je dijalog sveštenika pravoslavnih, katoličkih i islamskih na lokalnom nivou, nego onih na vrhu, jer se tenzije, pre svega, ublažavaju u lokalnim sredinama.
- Tome ne doprinosi kanonizacija Stepinca, niti neprimerene izjave o Srbima poglavara Islamske zajednice u BiH Huseina Kavazovića ili izjava Mila Đukanovića da neće biti zaokruženja crnogorske državnosti dok je SPC u Crnoj Gori - naveo je Raković, podsjećajući i na nezavidnu situaciju u Makedoniji.
