Srbija je majka i sirijskoj deci
U Srbiji se trenutno nalazi 747 dece migranata koji su bez pratnje roditelja. Srbija je jedina zemlja u regionu u kojoj su Centri za socijalni rad preuzeli brigu o maloletnim migrantima koji su se sami našli na putu ka boljoj budućnosti. Prema rečima Radoša Đurovića, direktora Centra za pomoć tražiocima azila, najveći broj takve dece neko čeka u različitim zemljama Evrope.
- To su najčešće starija deca, uzrasta 15,16 godina koja su se na put uputila sama, a neko ih čeka u nekoj zemlji zapadne Evrope, roditelji, rodbina, bliski prijatelji. Dok kod nas, država brine o njima. Svi oni dobijaju svog staratelja koji je zadužen za njih dok god su u našoj zemlji. Centri za socijalni rad preduzimaju sve korake kako bi spojili mališane sa svojim porodicama - rekao je za "Vesti" Đurović.
Kako je objasnio, manji procenat čine mlađa deca.
- Reč je najčešće o mališanima koji su se usled teških uslova putovanja izgubili, i tako se razdvojili od svojih porodica. Nekima od njih roditelji su nastradali u putu, neki su ipak uspeli da stignu do Evrope i nadaju se da će pronaći svoju decu. Centri za socijalni rad, kao i svi oni koji rade u prihvatnim centrima, na sve načine pokušavaju da pronađu roditelje te dece, ali i da im olakšaju na sve načine boravak u Srbiji. Oni su mali, uplašeni, izgubljeni i zahtevaju poseban tretman u odnosu na sve druge migrante. Jezička barijera je veliki problem, ali se trudimo da obezbedimo dovoljno prevodilaca - objasnio je Đurović.
Više od 700 se udavilo
Slika nesrećnog dečaka čije je telo nađeno na obali Mediterana potresla je svet 2015. godine. Određeni broj mališana svakodnevno izgubi život u Mediteranu na svom putu ka Evropi. Oko 5.000 ljudi udavilo se tokom 2016. godine, od čega se procenjuje da je 700 do 800 dece mlađe od 15 godina.
Treću grupu dece bez pratnje roditelja čine mladi ljudi od dvadesetak godina koji se prilikom registrovanja izjašnjavaju kao maloletnici, očekujući da će im to omogućiti lakši odlazak u zemlje zapadne EU.
- Mi nemamo način da dokažemo da li neko ima 15 ili 18 godina, a oni veruju da im maloletnički status olakšava put. Maloletnici nisu prekršajno odgovorni, što je još jedan od razloga zašto lažu o svojim godinama - objasnio je Đurović.
On je istakao da migrantska kriza ne jenjava, te očekuje da će i broj dece biti sve veći.
- Srbija mora da ima razrađen sistem u potpunosti za brigu o ovoj deci. Od uključivanja u škole, do smeštaja u hraniteljske porodice ukoliko nema načina da deca budu spojena sa porodicom - objasnio je Đurović.
Maloletnici bez pratnje smeštaju se u prihvatne centre širom Srbije pod nadzorom socijalnih radnika, kao i u Zavod za vaspitavanje dece i omladine, u kom trenutno boravi osam dečaka migranata.
- Oni su zajedno sa našom decom koja su tamo smeštena. Ostaju kod nas sve dok se ne pronađe način da se spoje sa svojim porodicama. Naša deca ih lepo prihvataju, svi zajedno se igraju, druže i razvijaju lepa prijateljstva - rekli su u Zavodu za vaspitavanje dece i omladine.
S obzirom na to da se ta deca ne zadržavaju u Srbiji predugo, još uvek nije bilo razloga za uključivanje u školski sistem, ali će, kako navode u Zavodu, biti organizovano učenje srpskog jezika i uključivanje u škole ukoliko za tim bude potrebe. Zahvaljujući ambasadi Velike Britanije, Zavod je renoviran, te će uslovi za decu biti još kvalitetniji, a kapacitet je povećan za 16 mesta.
Krijumčari vrebaju
Posebna opasnost koja vreba migrantsku decu bez pratnje su krijumčari. Prema procenama policijske agencije Evropske unije, oko 15.000 maloletnih migranata je nestalo tokom velike migracije ka zemljama Evropske unije. Nelegalna trgovina organima, prostitucija, prinudni rad samo su neki od puteva na kojima završe maloletni migranti.
- Ova deca su posebno osetljiva grupa. Nezaštićeni i uplašeni, laka su meta za one koji se bave trgovinom ljudima - kaže Radoš Đurović.
