Vučić ili Nikolić - pitanje je sad
Od političkih odluka u ovoj sretenjskoj nedelji mogao bi da zavisi izgled najvažnijih državnih institucija, ali i celokupna međupartijska pozornica naše zemlje narednih godina.
Nije isključeno da Dan državnosti Srbije, koji se svečano obeležava u sredu, politički zaseni odluka vrha vladajuće Srpske napredne stranke koga će da kandiduju na predsedničkim izborima - Aleksandra Vučića ili Tomislava Nikolića.
Za kandidaturu premijera Srbije za fotelju na Andrićevom vencu zalažu se javno naijstaknutiji funkcioneri naprednjaka: Nebojša Stefanović, Zorana Mihajlović, Miloš Vučević, kao i većina članova stranačkog predsedništva.
I najvažniji koalicioni partner Ivica Dačić apeluje na Vučića da uđe u predsedničku trku i napominje da bi se, u protivnom, on kao lider socijalista sam kandidovao.
Glavni argument svih koji "guraju" predsednika SNS-a i premijera na izbore je da, kako tvrde, jedino on može da pobedi u prvom krugu, čime bi se izbegla bilo kakva neizvesnost u predstojećoj političkoj bici. Pritom, Vučić još nijednom nije javno pokazao želju da napusti Nemanjinu 11 i najoperativniju funkciju u zemlji i da se kandiduje za mesto predsednika.
Pročitajte još:
* Nikolić preti Vučiću: Ili ja ili podržavam Jeremića!
* "Vučiću je strašno da dva puta bude 'oceubica', to se ne prašta tako lako"
Sa druge strane, aktuelni šef države Tomislav Nikolić javno je iskazao nedvosmislenu želju da provede još jedan petogodišnji mandat u zgradi predsedništva. S tim što je slao različite signale o tome da li će se kandidovati sam, bez obzira na stav SNS-a, ili će krenuti u ovaj politički boj isključivo uz podršku naprednjaka.
On je najpre najavio da će svoj ulazak u trku objaviti uoči Božića, da bi se nakon razgovora sa premijerom Vučićem ova važna politička odluka pomerila za Sretenje.
U međuvremenu, brojna istraživanja javnog mnjenja objavljivala su da šanse za pobedu u prvom krugu ima samo Vučić, a njegovi najbliži saborci svakodnevno su poručivali da on treba da se kandiduje. Prošle nedelje (kao i krajem decembra), agencija Medija galup "odgovorila" je svojim istraživanjem po kom bi i Nikolić mogao ubedljivo da pobedi sve rivale, čak i nezavisno od podrške SNS-a.
I sada se čeka odluka.
Njoj će, kako neki nezvanični izvori iz vrha vlasti potvrđuju, prethoditi presudni razgovor Vučića i Nikolića u četiri oka, posle kog će Srbija saznati — ko je predsednički kandidat najjače političke stranke u zemlji.
Moguća su tri scenarija:
Prvi - da i Nikolić pristane da Vučić bude predsednički kandidat.
U tom slučaju, prema svim sondažama, aktuelni premijer bi pobedio na izborima i postao bi predsednik države. Upraznilo bi se tada mesto predsednika Vlade Srbije, a za tu važnu poziciju, prema sadašnjim nezvaničnim signalima, mogao bi da konkuriše čak i lider socijalista Ivica Dačić.
Ostaje nepoznanica koja bi politička rola u takvoj raspodeli pripala Nikoliću, ali se po kuloarima spekuliše da bi mogao da se vrati na mesto lidera SNS.
Drugi - da Tomislav Nikolić od Vučića, ipak, dobije podršku za drugu predsedničku kandidaturu. Ta odluka ne bi izazvala velike kadrovske rokade u zemlji, a predsedničku trku bi učinilo zanimljivijom i to što bi vladajući blok imao više kandidata. U tom slučaju, naime, u bitku do Andrićevog venca mogao bi, pored Dačića, da uđe i lider SDPS-a Rasim Ljajić.
Treći - da Nikolić i Vučić ne uspeju da se dogovore i da obojica istaknu kandidaturu na predsedničkim izborima. To je najmanje realan scenario, i spada pre svega u domen teorije. Jer to bi najpre moglo da nanese štetu neprikosnovenoj SNS i da joj u određenoj meri okruni podršku neposredno pred važne državne izbore. Ona bi predstavljala i svojevrsni - "rastanak na Sretenje".
Svakako, pored ove tri opcije još nije potpuno isključena varijanta održavanja i vanrednih parlamentarnih izbora uz predsedničke. Ipak, o njima se sve manje govori u vrhu vlasti i veće su šanse da izostanu.
Nepoznanica u ovoj jednačini još je puno. Izvesno je da su pred Srbijom dani koji bi mogli presudno da utiču na prepakivanje političke scene i na novi raspored u institucijama u narednim godinama.
Možda je i simbolički korisno da se ovakve odluke donesu na Sretenje, baš kad je prvim ustavom utemeljena moderna Srbija.
