Zid ćutanja oko Jasenovca

Izložbom "Jasenovac - pravo na nezaborav" i nizom komemorativnih dešavanja Srbija je u Njujorku krajem januara predstavila najmasovnije srpsko stradanje u NDH tokom Drugog svetskog rata.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije

Delegacija: Ivan Kostić i Vladimir Božović sa našim predstavnicima

Najveća do sada priređena postavka u inostranstvu, povodom 75 godina osnivanja zloglasnog logora, nažalost, prošla je bez naročitog medijskog odjeka.

Pitanja čitalaca "Vesti"

Tim povodom "Vestima" su se javili čitaoci koji su između ostalog pitali zbog čega je 23-člana srpska delegacija bila brojnija od novinarskih ekipa i zašto u Njujork nije stigao i proslavljeni reditelj Emir Kusturica, iako je bio najavljen. Zanimalo ih je i zašto je izložba postavljena u neuglednoj zgradi u Nju Džerziju, a ne na Ist riveru u sedištu UN, a takođe i kako se desilo da dijaspora nije obaveštena o događaju i koliko je koštala organizacija tog poduhvata.

"Vesti" su od Ministarstva spoljnih poslova Srbije (MSP) za kratko vreme dobile iscrpne odgovore na osam stranica, ali uz uvažavanje njihovog truda, nismo u mogućnosti da ih objavimo u celini, te izdvajamo najbitnije.

- Prepoznavanje značaja i davanje prostora događaju je stvar uređivačke politike medija - tumače u MSP-u, uz objašnjenje da su Vlada Srbije i Ministarstvo putem svojih sajtova plasirali informacije o događaju.

Kusturicu omela bolest

Tanjug

Odsustvo Emira Kusturice MSP pravda bolešću i visokom temperaturom zbog koje nije mogao da poleti za Njujork.
- Prikupio je snage da se pojavi u javnosti tek u petak uveče na dodeli Andrićeve nagrade, u svom Višegradu. Dugujemo mu zahvalnost na doprinosu kulturi sećanja na žrtve u NDH - poručuju iz MSP-a.

Menhetn preskup

Takođe se podseća da je inicijativa za manifestaciju došla od srpske dijaspore iz SAD, Nemačke, Italije, Norveške i Švajcarske, i ističe da projekat nije politički, već akademski, i da je delo je srpskih i jevrejskih nevladinih organizacija, naučnih instituta i stvaralaca.

- Srpska delegacija je sa jevrejskom učestvovala u nizu komemorativnih aktivnosti: na planetarnoj Centralnoj ceremoniji svetskog Dana holokausta u UN, uručivanju plaketa preživelima iz Jasenovca, otvaranju izložbe u Hobokenu u Nju Džerziju, konferenciji i predstavljanju Zbornika naučnih radova, kao i pomenu u Parku holokausta kod spomen-kamena Jasenovac u Njujorku. U pripremi je dokumentarni film o ovim dešavanjima - navodi se u odgovoru.

Izložba je otvorena u Nju Džerziju, državi koja se graniči sa Njujorkom, a u MSP-u objašnjavaju da je nosilac projekta Institut za Jasenovac iz Njujorka, kao i da je izbor prostora bio uslovljen skromnim finansijama.

- Poznato je da na Menhetnu galerijski prostor dnevno košta i do 40.000 evra, pa je srpska dijaspora u SAD postupila u skladu s mogućnostima - navode iz ministarstva.

Takođe, u MSP odgovaraju da su sva diplomatsko-konzularna predstavništva u SAD dobila instrukciju da na uobičajeni način obaveste srpsku dijasporu kako bi uzela učešće u komemorativnim manifestacijama, kao i da su najave bile postavljene i na sajtu MSP i Vlade.

Koordinaciju kompleksnog projekta obavljala je dr Ljiljana Nikšić, ambasador u MSP, a institucionalni okvir su dali savetnik premijera za dijasporu Vladimir Božović i predsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu Skupštine Srbije Ivan Kostić.

Bolje da je putovao i Dačić!

Predsednik skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Ivan Kostić bio je član delegacije, a kaže da mu nije poznato zašto je izostao veći medijski eho višednevne manifestacije.

- Država Srbija morala je da uloži više napora i da bolje reprezentuje veliki događaj. Sve je moglo da bude i na višem državnom nivou i trebalo je da prisustvuje i šef diplomatije Ivica Dačić - ističe Kostić za "Vesti".

On kaže da je svedočanstvo stradanja u Jasenovcu prvi put predstavljeno u najvećem obimu, sa centralnom ceremonijom u UN i uz prisustvo preživelih logoraša i gostiju iz Ambasade Izraela.

- Od ogromne je važnosti što su se njihova i naša dijaspora bolje upoznale sa veličinom tog stradanja - kaže naš sagovornik.

Događaj u Njujorku, smatra Kostić, podsticaj je za organizovanje istog događaja u Beču, Berlinu, Frankfurtu i na drugim mestima gde je srpska dijaspora najbrojnija. Najavljuje i da će ovu izložbu uvesti u hol Skupštine Srbije.

- To treba da bude inicijalna kapisla za detaljniji prikaz jasenovačkog stradalništva u udžbenicima za osnovne i srednje škole - kazao je Kostić.

Obmana naroda i poniženje žrtava

Dr Sima Mraović, poznati srpski aktivista iz Pariza, izložbu povodom 75 godina od osnivanja logora smrti u Jasenovcu nazvao je obmanom i poniženjem.

On za "Vesti" navodi da između palate UN, u kojoj je mesecima najavljivana izložba "Skrivani holokaust - izložba o Aušvicu Balkanskog poluostrva", i mesta Hoboken na severu države Nju Džerzi u kojoj je postavljena s novim nazivom "Jasenovac - pravo na nezaborav" nema ni pet kilometara vazdušne razdaljine. Međutim, kaže dr Mraović, razlika je velika između zgrade UN i izložbene prostorije, odnosno renoviranog magacina koji se izdaje za 1.000 dolara dnevno amaterima fotografije, filma...

- Moj prijatelj R. R. iz Njujorka taj deo Hobokena opisao je rečima: "Ružan i zabačen, tako da mislim da nije bilo mnogo posetilaca. Zgrade preko puta samo što se ne sruše koliko su stare i dotrajale. To je ružno lice Amerike" - kaže Mraović.

On navodi da u taj deo ne zalaze diplomate, ni ugledni dopisnici visokotiražnih novina, niti predstavnicima vlasti ili turistima iz Srbije pada na pamet da tu zađu bez posebne potrebe.
Dr Mraović ocenjuje da smo umesto dostojnog obeležavanja srpskog stradanja u Drugom svetskom ratu suočeni s još jednom "prevarom, obmanom, lažima i poniženjem".

- Dok se posle skupe i promašene prekookeanske avanture članovi srpske delegacije vraćaju kući, srpski narod očekuje dužno objašnjenje o tome zašto je izložba o Jasenovcu preseljena u neuglednu četvrt naselja Hoboken umesto da se ispoštuje najavljeni program. Zašto se pristalo na to poniženje? - postavlja dr Mraović pitanje za "organizatore izložbe, a posebno odgovorne u MSP i ministra Ivicu Dačića".

- Čijom krivicom? Ili, možda, uvažena gospoda misle da je ćutanje najbolji odgovor. Nadamo se da tako ne misli i narod Srbije pred predstojećim izborima - zaključio je Mraović.

Одговор Министарства спољних послова листу "Франкфуртске вести"

- Зашто је тако велики догађај у Србији био слабо медијски пропраћен?

Препознавање значаја теме и давање медијског простора је ствар уређивачке политике самих медија. Влада РС и Министарство спољних послова ставили су на свој веб сајт информације о овом догађају на уобичајени начин, одакле се рутински преузимају информације и наставља истраживачко новинарство. За Светог Саву, објављена је вест да је Танјугов сајт био хакован, а обично се агенцијске вести брзо и једноставно преносе и шире у јавности.

Најстарија дневна новина на Балкану „Политика“, , имала је изузетно запажен серијал чланака, новинара Мирјане Сретеновић од којих су се чак три пута њени специјални извештаји са догађаја нашли и на насловној страни. Информативни програм РТС, новинар Ненад Зафировић имао је прилог за ТВ Дневник, као и други који су испратили догађаје у Њујорку и Џерсију, попут Радио Београда, Блица и др.  На пример, да ли треба поставити и питање зашто медији нису испратили комеморацију која је у исто време, за Дан Холокауста и Дан Светог Саве одржана у Лондону, а коју је отворио амбасадор РС др Огњен Прибићевић са српском дијаспором у Британији.

Инцијатива за Изложбу и пратеће манифестације дошла је изван Србије, од српске академске дијаспоре  из САД, Немачке, Италије, Норвешке и Швајцарске.  Пројекат није политички, већ академски. Дакле, читав пројекат „Јасеновац-75-Њујорк“ дело је српских и јеврејских невладиних организација, научних института, уметника и разних других стваралаца.

Сваки напор да се учини корак напред у заштити културе сећања на жртве у НДХ и Јасеновца, може се величати, али и обезвредити, омаловажити и обешчастити на разне начине. Лансирање догађаја у информациону орбиту, али и спиновање „дезинформација“, ћутање о догађају, стварање и креирање сумњи у часни циљ и сврсисходност подухвата, такође, могу да произведу медији. На тај начин креира се атмосфера поштовања или непоштовања учињених напора на реализацији догађаја. У овом пројекту учествовало је више од 50 људи. Сама питања медија или читалаца дају одговоре на питање са којим циљем су постављена и да ли су добронамерна или  злонамерна са циљем величања или деградације догађаја и подухвата.

Занимљиво је интересним групама, циљ да се помери фокус са монументалног догађаја на „истраживање трошкова и проучавање детаља ко је где био и зашто, када се одигравао Јасеновац-75-Њујорк“.  Суштина је да је 180 паноа о Јасеновцу и НДХ подвиг Међународне експертске групе историчара из 7 земаља са архивском грађом из тих земаља, како би се избегла замка „сукоба две регионалне историографије, српске и хрватске“. У том смислу остварена је сарадња на истраживању немачких војних архива односно војних дневника и италијанских и норвешких архива што је резултирало стварањем 50 паноа базираних на овим изворима. Меморијални центар Доња Градина дао је један број аутентичних предмета који су били део изложбених експоната.

Пројекат је српско-јеврејски подухват академске заједнице и дијаспоре. Директор Експертског тима и ове историјске изложбе је проф. др Гидеон Грајф, светски признат експерт за Холокауст и Аушвиц. Хероји овог подвига су, свакако, логораши Јелена Радојчић и Гојко Рончевић, који су уз подршку својих породица у својој деветој деценији одлучили да пређу Атлантик и по први пут седе у клупи Уједињених нација на планетарној Централној церемонији жртава Холокауста у Другом светском рату. Било би интересантно прочитати у медијима шта то значи за њих лично и за њихове породице. Затим, јавности би било интересантно да сазна зашто су се уметници упустили у овако деликатну мисију и тешку тему, јер су и они својеврсни хероји, јер је по први пут у иностранству приказана овако монументална изложба историјских архива, уметничких радова и аутентичних сведочења преживелих. Дакле,  и Љубиша Манчић и Катарина Трипковић са 30 својих скулптура, мр Драган Јеловац, академски сликар који је сачинио 20 цртежа бруталних метода ликвидације у Јасеновцу и Вукица Микача, аутор фото зида јасеновачког незаборава су, такође, хероји овог подухвата. Све што су радили било је пуно одрицања и давања. Сви који су учествовали на пројекту српске дијаспоре ушли су у њега само са једним циљем – да се изађе на црту и одбрани достојанство и жртва народа. Отуда су промотери кампање заштите културе сећања на жртве НДХ и Јасеновца поред проф. Кустурице и примадоне Јадранке Јовановић и Ана Софреновић, глумица и амбасадор УНИЦЕФ, Вјера Мујовић Прајс, глумица и многи други.

Одређеним структурама унутар земље, па и у иностранству, вероватно је више одговарало да се догађај у Њујорку и Џерсију не деси, али десио се и обележио важну историјску годишњицу - 75 година од оснивања Јасеновца,од 26-30. јануара 2017.године. Српска делегација је у циљу заштите културе сећања на страдање Срба у НДХ у сарадњи са јеврејском академском заједницом узела учешће у низу комеморативних активности: 1) на планетарно Централној церемонији светског Дана Холокауста у Уједињеним нацијама, 27. јануара 2017.  2) на маргинама Централне церемоније светског Дана Холокауста у Уједињеним нацијама уприличено је уручивање плакета преживелима из Јасеновца од стране шефа делегације и организатора изложбе „Јасеновац-право на незаборав“ 3) на свечаном отварању Изложбе „Јасеновац-право на незаборав, Хобокен-Џерси, 4) на научној конференцији и представљању Зборника научних радова „Јасеновац-право на незаборав“, Хобокен-Џерси 5) на помену у Парку Холокауста код спомен камена Јасеновац у Њујорку и на полагању венаца на споменик Јасеновцу и Аушвицу.

У припреми је документарни филм са Централне церемоније Дана Холокауста у Уједињеним нацијама, на којој су по први пут у историји  присуствовали српски  логораши из Јасеновца и Јастребарског Јелена Радојичић и Гојко Рончевић на прагу своје девете деценије, као и са изложбене поставке, научне конференције, помена у Парку Холокауста и пратећих догађаја.

Историјски контекст у коме је реализована Изложба о Јасеновцу је, такође веома деликатан и одигран је у комплексним околностима:

•              Након Изложбе о Алојзу Степинцу у Европском парламенту и  у години када ће се наставити разговори СПЦ и хрватске католичке цркве око беатификације Алојза Степинца

•              Након подизања споменика „За дом – спремни“ у самом меморијалном комплексу „Јасеновац“ који је изазвао бојкот државне церемоније Р.Хрватске за међународни Дан Холокауста, 27. јануар од стране јеврејске заједнице, коме су се прикључиле и српске, ромске и антифашистичке организације у Хрватској.   Српско-јеврејска Изложба и пратећи догађаји у Њујорку и Џерсију, представљају допринос универзалним вредностима човечанства и представљају српско-јеврејски протест против „релативизације и ревитализације усташтва, усташког покрета и НДХ“.

•              Дакле, идеја о српско-јеврејском пројекту настаје у време бојкота јеврејске, српске, ромске заједнице, као и антифашистичких организација, најпре државне комеморације Јасеновца, априла 2016.године а потом и државне церемоније Дана Холокауста у Хрватској 27. јануара 2017.

Процените сами да ли је и шта је вест у вези и око самог монументалног пројекта оваквог формата,  а шта може да буде повод за величање подухвата или зла намера у циљу деградације и обезвређивања резултата.

- Зашто прослављени редитељ Емир Кустурица, мада најављен, није присуствовао овим вишедневним дешавањима?

Треба отклонити сваку сумњу и покушај било каквог довођења у питање доприноса  проф. Кустурице афирмисању и учешћу у српско-јеврејском пројекту ширења истине о Јасеновцу због изостанка са отварања у Њујорку. У својству оснивача и директора Андрић Института, проф. Кустурица  је потписник Меморандума о сарадњи српске и јеврејске академске заједнице у области заштите културе сећања на заједничко страдање народа у Другом светском рату у НДХ. Од сусрета са историчарима, проф. Грајфом, проф. Литучијем и Кнутом Торесоном, о чему је известила „Политика“, дакле од 13. јула 2016 било је познато да је проф. Кустурица  потврдио своје учешће у Њујорку, које је, такође, у писаној форми потврђено и пред саму реализацију Изложбе. Међутим, због великих напора око филмског фестивала „Кустендорфа“ који се одиграо само неколико дана пред пут,  на изузетно ниској температури, буквално, ноћ уочи пута за Њујорк,  добио је високу температуру и није могао да лети. Саопштење за јавност је већ одавно било пуштено у етар, када је стигла информација да га је оборио вирус. Док сви нешто планирамо, живот се дешава сам од себе и прави своје обрте, изненада и неочекивано. Чак је у договору са његовим блиским сарадницима, Организациони одбор српске академске дијаспоре држао резервацију авио карте и резервацију хотела отвореном и изгубио право на рефундацију истих у нади да ћемо успети да „надиграмо непредвиђене околности“. Међутим, иако је примао јаке  антибиотике, морао је да мирује, јер би интерконтиненталним путовањем у таквом стању могао да изазове трајне здравствене дисфункције. Таква жртва није била потребна у сврху било каквог доказивања. Он је заиста  део тима и желео је да говори о свему што је задесило наш народ на овим просторима, али, просто, болест је нешто на шта не може да се утиче, па би било неправедно правити инсинуације и алузије на тему “зашто се није појавио у Њујорку“. Прикупио је снаге да се појави у јавности тек у петак увече на додели Андрићеве награде, али у свом Вишеграду и нигде другде. Икона светске кинематографије Емир Немања Кустурица показао је да је само човек од крви и од меса и да има и он исте рањивости као и остали обични смртници, па је то само по себи одговор да у његовом изостанку није било никаквог „предумишљаја“ нити било каквих намера да обезвреди напоре учесника у пројекту. Напротив, сви су му захвални на доприносу и интересовању које је исказао за заштиту културе сећања на жртве у НДХ.

- Због чега је изложба била у галерији Фам у Хобокену (Њу Џерси), а не у Њујорку?

Носилац пројекта је Институт за Јасеновац из Њујорка, њихов избор места одржавања био је условљен скромним финансијским средствима и чињеницом да је Изложба била само део од укупно 5 сегмената комеморативних свечаности које су се одиграле у Њујорку и Џерсију на следећи начин: у Њујорку - у Уједињеним нацијама и у Парку Холокауста, а изложба и конференција у Џерсију. Општепозната је чињеница да у Њујорку, на Менхетну, један дан галеријског простора кошта и до 40 000 еур. У складу са тим, српска дијаспора у САД, морала је да направи неке алтернативне изборе и у датим околностима поступи у складу са могућностима.

 Право питање је овде зашто су представници српске академске дијаспоре из САД, Немачке, Италије, Норвешке и Швајцарске са партнерима из Израела одабрали да у Њујорку и Џерсију обележе 75 година Јасеновца. Дакле, у широј јавности, мало је познато следеће:

•              Град Њујорк је једини инострани град који је донео званичну Одлуку да се 22. април, Дан пробоја јасеновачких логораша прогласи за Дан Јасеновца (Jasenovac Remembrance Day) и обележава се сваке године од 2005. године у Њујорку

•              Парк Холокауста у Њујорку је једини инострани меморијални парк у свету у коме постоји споменик Јасеновцу који је подигла српска дијаспора

•              Планетарна, Централна комеморација Међународног дана Холокауста, када су логораши извршили пробој Аушвица, обележава се, сваке године, у Уједињеним нацијама, сваког 27. јануара, на Дан Светог Саве.

Отуда Помен Јасеновачким великомученицима на 75-у годишњицу Јасеновца у Њујорку, седишту Уједињених нација, епицентру светске моћи и центру планетарног одлучивања о рату и миру у свету, и то у Парку Холокауста, код јединог споменика Јасеновцу у иностранству, у непосредној близини споменика Аушвицу, у присуству српске и јеврејске дијаспоре, представља чин посвећења и шаље поруку да постоји „српско-јеврејски бедем културе сећања на заједничке жртве пред ревизијом историје“. Помен је глас народа и поклоњење сенима Јасеновачких великомученика на 75. годишњицу од Јасеновца.

У том смислу, одржавање комеморације Јасеновца  у Њујорку  је историјска мисија српског народа који излази на црту одбране и заштите достојанственог сећања на своје жртве. 

- Зашто Срби који живе у САД нису обавештени о овом догађају? (Јављали су нам се читаоци који су желели да на овој манифестацији упознају пријатеље Американце са страдањима у том логору, али нису знали где се и када одржава)

Сви ДКП на територији САД добили су инструкцију из МСП да на уобичајени начин обавесте српску дијаспору да учествује у комеморативним манифестација.осим тога информација о томе је била постављена на веб сајт МСП и Владе РС, затим на сајту РТС-а , а и свакога дана су били специјални извештаји од новинара „Политике“ који је пратио делегацију. Наравно, увек остане и број „необавештених“ који из разних разлога нису добили правовремену информацију.

Иначе, о намери да се одрже комеморативне манифестације у Њујорку  упозната је јавност још у јулу 2016., током предавања проф. др Гидеона Грајфа на Филолошком факултету у Београду и Андрићевом институту у Вишеграду. Иницијалном предавању, осим стручне јавности, присуствовали су представници Народне скупштине Србије и Јасеновачког одбора Светог архијерејског Синода Српске православне цркве.

Уследило је потписивање Меморандума о разумевању између Андрићевог института, Института за холокауст из Израела, Института за Јасеновац из Њујорка, Института за упоредно право и Етнографског института САНУу Министарству спољних послова у присуству ППВ и МСП И. Дачића и Њ.Е. др Алоне Фишер Кам, амбасадора Израела, а један од следећих заједничких корака  је организовање светске конференције о холокаусту и геноциду у НДХ.

Шестог октобра 2016. у Народној Скупштини РС уследио је хиринг (јавно слушање), први у историји српског Парламента о заштити културе сећања на Јасеновац. Хиринг је одржан у организацији Министарства спољних послова, Одељења за миграције и дијаспору и Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне Скупштине РС. Учествовали су историчари и борци против расне дискриминације из седам земаља у присуству генералних секретара Председника и Министарства спољних послова, саветника српског премијера, бројних удружења логораша, дипломатског кора и посланика. Циљ пројекта је заштита  културе сећања на жртве у Другом св. рату у НДХ, са циљем да се заштита сећања на српске жртве  стави у контекст одбране универзалних вредности човечанства, а не у локални оквир „искључиво српско-хрватских односа“, јер су жртве били и Јевреји и Роми. Сврха Међународног експертског тима је да око НДХ и Јасеновца  не сме да постоји сукоб две регионалне историографије које воде „рат сећања“ о жртвама у Јасеновцу. Посебно дирљиви били су говори преживелих дечјих логораша из Јасеновца Јелене Радојчић и Смиље Тишме, које су са сузама у очима указале на то да је за њих лично и њихове породице посебно значајно што су дочекале, за живота да се државне инстиутције залажу да се заштити пијетет и достојанство палих жртава у Јасеновцу.

- Колико је коштао овај пројекат и пут 23-члане делегације у САД?

Нема закулисних радњи нити „непримерено утрошених средстава“. Министарство спољних послова Републике Србије је Одлуком ППВ и МСП Ивице Дачића  број 23/2016-01/16, у скромном новчаном износу у противвредности од око 8000еура подржало капитални пројекат невладине организације Института за Јасеновац из Њујорка, што је објављено на веб сајту МСП.

Авионске карте и смештај су помогли Срби из дијаспоре, добротвори и задужбинари, и то: из САД, Норвешке и Швајцарске. Научни истраживачи и глумачки састав су углавном сами или уз помоћ дијаспоре успели да остваре своја путовања. Уметнички радови у виду бронзаних скулптура и сликарских графика у вредности од око 200 000 еур  власништво су уметника који су их позајмили да би Изложба била јединствена, монументална и незаборавна. Авио компанија AIR SERBIА, шпедитери, штампарије које су штампале постере, каталоге изложбе и научни зборник, такође, солидарно, у складу са својим могућностима дале су свој допринос, као и научни истраживачи и уметници који су се одрекли својих хонорара.

Све се може, јер када има воље, онда има и начина. Овај пројекат није, нити може икада да буде КОМЕРЦИЈАЛНИ, он је пројекат НАЦИОНАЛНОГ ДОСТОЈАНСТВА Србије и њених грађана како у Матици, тако и у расејању. Дијаспора је, и овога пута изашла на црту и помогла својој Матици да реализује овако захтеван пројекат. Синергија деловања дијаспоре, владиног и невладиног сектора и уметника дала је резултат.

Пошто се ради о 75 година Јасеновца, координацију овог комплексног пројекта српско-јеврејске академске заједнице и дијаспоре обављала је др Љиљана Никшић, амбасадор у МСП, а пошто су се акцији прикључивали сукцесивно уметници, научни истраживачи, историчари из 7 земаља и свој одлазак потврдили и логораши делегација је, због значаја добила свој институционални оквир у виду прикључивања историјској мисији од стране саветника премијера задуженог за дијаспору г. Владимира Божовића и мр Ивана Костића, председника Скупштине дијаспоре и Срба у региону Народне Скупштине Србије, како би се и на тај начин, још једанпут изразило поштовање и подршка српској академској дијаспори за пројекте оваквог профила и значаја за очување достојанства народа и његових жртава, али и да би се јасно указало да Србија на овај начин даје свој скроман допринос Уједињеним нацијама на Дан Холокауста за цивилизацијске вредности слободе и мира човечанства и заштете културе сећања на жртве у Другом светском рату. И Срби су били жртве и припада им достојанствено место под једнаким условима у заједници народа света. Репризе 75 година Јасеновца у Њујорку неће бити. Она је сада део историјског подухвата 23члане српске делегације и остаје тековина и подстрек новим генерацијама да наставе традицију сваког 27.јануара у Њујорку у планетарном епицентру и седишту светске организације за мир.