Naš stan kao vrtić
Maja i Radiša Kovačević iz Kraljeva izrodili su desetoro dece i tako dali lični doprinos u borbi protiv bele kuge, jer već godinama nema dana a da se ne pomenu poražavajući demografski statistički podaci uz podsećanje da se u Srbiji broj stanovnika u toku jedne godine smanji za veličinu nekog manjeg grada.
Međutim, dok država borbu protiv bele kuge svodi na iznošenje statističkih podataka i upozorenja, pri tome ne čineći gotovo ništa konkretno da se situacija promeni, bračni par iz kraljevačkog naselja Ribnica na delu pokazuje koji je jedini način u borbi protiv bele kuge, čime su ostvarili svoj san o velikoj i srećnoj porodici.
- Naša dvanaestočlana porodica živi u stanu od 40 kvadrata koji podseća na manji dečji vrtić, pa smo srećni - kažu Maja i Radiša.
Jutarnja gužva
- Prvo nam se rodila Milica (12), potom - Miloš (11), Milan (9), Mihailo (8), Radoš (6), Ratko (5), ali sam želela da nam se rodi devojčica, što se i dogodilo rođenjem Ružice (4). Potom je rođen Miodrag (3), pa Nikolina (2) i na kraju Jovan koji ima četiri meseca. U našem malom stanu vlada gužva samo u ranim jutarnjim satima. Starija deca koja idu u školu traže svoje knjige i odeću koju im mlađi ponekad i namerno sakriju. Mlađe presvlačimo Radiša i ja, usput deci spremamo doručak i to samo potraje neko vreme, a potom se sve smiri. Kada se sve to obavi, suprug i ja se posvetimo poslu u našim izdavačkim kućama "Glas Srbije" i "Kraljevske novine".
Dvanaestočlanoj porodici Kovačević u kojoj je više dece nego u pet studeničkih sela, dnevno je potrebno osam litara mleka, pet litara soka, desetak vekni hleba, više od dvadesetak pampers pelena i još mnogo toga što svakog dana treba obezbediti i doneti u stan koji najviše podseća na manji dečji vrtić, a za to je, prema podeli posla, uglavnom zadužen otac Radiša.
Primer drugima
- Odrastao sam kao siroče u Domu i oduvek sam, kao i supruga Maja, maštao o porodici sa mnogo dece. Maštu smo pretočili u stvarnost i ne mogu da kažem da nam je lako, ali nikakav napor ne može da se poredi sa zadovoljstvom kada uveče namirimo decu u čijem odrastanju istinski uživamo i supruga i ja. Ona najveći deo vremena provede u kuhinji spremajući obroke za toliko usta, ali i pored toga, vredno radi na poslu. Nađe i malo vremena koje provede sa svojim prijateljicama u gradu. Sve je, zapravo, u organizaciji u ovako malom prostoru, a mi smo to, izgleda, uspeli na najbolji način dajući primer drugima da se bela kuga pobeđuje samo rađanjem što više dece - naglašava Radiša Kovačević koji, osim desetoro dece koje je izrodio sa Majom, ima još dvoje dece iz prvog braka.
Iako bračni par Kovačević podiže toliko dece, od države ne dobijaju nikavu pomoć.
- Po slovu važećeg zakona, zbog toga što imamo svoju firmu nemamo pravo na dečji dodatak. Pomoći niotkuda, osim pojedinaca koji nam se nađu baš kada je potrebno i od SPC koja nam uvek izlazi u susret. Iz tih razloga sam i jedan od osnivača Udruženja za bolji život višečlanih porodica koje je predložilo usvajanje Miličinog zakona za koji imamo i blagoslov patrijarha Irineja po kojem bi sve porodice koje imaju više od četvoro dece imale pravo na dečji dodatak. Želja mi je da se u okviru Demografskog saveta Srbije formira i Demografski fond za preporod Srbije koji bi bio na usluzi porodicama sa puno dece - kaže Radiša.
Maji odlikovanje
Naravno, od države i najviših državnih funkcionera očekujem da pomognu osnivanje Demografskog fonda, ali i novac će biti badava ako mi kao društvo ne shvatimo da je budućnost Srbije samo u rađanju što više dece, naglašava Maja Kovačević.
Ona je nosilac odlikovanja Majka Jugovića i osnivač Udruženja "Kneginja Persida Karađorđević".
