Nova majka Jugovića: Buket dece u naručju
Maji Kovačević trudnoća nije drugo već prirodno stanje. Izrodila je jedanaestoro dece, a ima samo 36 godina! Pri tom, ova lepa mlada žena ne izgleda 20 godina starije, zubi su na broju, a njena brojna porodica se ne vodi kao socijalni slučaj. Drugim rečima, sve suprotno od onoga što su u Srbiji uobičajene predstave o roditeljima i porodicama sa više od četvoro dece.
A da li je stavila tačku na rađanje nakon što je pre četiri meseci rodila Đorđa?
- Jesam - odgovara s osmehom, ali odmah priznaje da i dalje kada vidi trudnicu oseti pomalo zavist.
Golgota posle zemljotresa
Vedru i optimističnu Maju sreli smo na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu. Na početku razgvora kaže da je oduvek maštala da ima veliku porodicu, a posebno su je inspirisale poznate majke iz srpske istorije.
- Majka Svetog Save, Anastasija, imala je tri sina i tri ćerke, majka vojvode Živojina Mišića imala je njih trinaestoro, kao i majka mitropolita Amfilohija Radovića. Moja omiljena heroina je kneginja Persida Karađorđević, majka kralja Petra Prvog, koja je imala desetoro dece. Ona je bila autoritet u porodici i, po mom mišljenju, preteča je današnje savremene žene koja u isto vreme može da bude i majka i supruga i poslovno ostvarena žena - kaže Maja.
Na Sajmu knjiga Majina izdavačka kuća Glas Srbije imala je štand, a predstavili su se knjigom posvećenoj Milunki Savić, srpskoj ratnoj heroini s početka 20. veka.
- Autor Milan Blagojević je baš našoj kući dao da objavimo ovu knjigu zato što je velika Milunka odškolovala više od tridesetoro dece i ja ga u tom smislu podsećam na našu heroinu iz Prvog svetskog rata - otkriva Maja.
Ceo fudbalski tim
Milica (13), Miloš (12), Milan (10), Mihajlo (9), Radoš (7), Ratko (6), Ružica (5), Miodrag (4), Nikolina (3), Jovan (1,5) i Đorđe (četiri meseca) su imena mladih Kovačevića. Maja u dahu izgovara imena po starini, ali zastaje kada su godišta u pitanju, jer se može desiti da u brzini omane. Datume rođenja, međutim, nikad ne greši!
- Uvek ima propusta, ne mogu da kažem da nema. Kada dođe veče, uvek se presabiram da li sam nekog oštetila, da li sam se prema nekom detetu ogrešila, da li sam nekom posvetila manje pažnje - iskrena je majka.
Izdavaštvo je danas u krizi, ljudi malo čitaju, još manje kupuju, bez obzira na tradicionalne gužve na sajmu, pa je zato najlogičnije pitati Maju kako finansijski izlaze na kraj. Ipak, na kraju treba prehraniti 11 dečjih usta.
Radiša, suprug i životni učitelj
Maja s posebnim poštovanjem priča o suprugu Radiši. Između njih je velika starosna razlika, ali ona odmahuje rukom ne želeći da precizira koliko ih godina deli. Samo duhovito dodaje: "K'o Tile i Jovanka."
- U trenutku kada smo se upoznali ta razlika u godinama nije se poznavala. Moja porodica ga je prihvatila kao zeta, a ja sam pored njega odrasla i kao žena sazrevala. Uz njega sam naučila da kažem dobar dan, da napišem tekst, da znam da opremim i roman i knjigu i napravim novine. Radiša je od mene stvorio čoveka, pored njega sam stekla samopouzdanje i zrelost - priča Maja.
- Mi smo, kao porodica, prošli kroz vrlo težak period. Do 2010. i zemljotresa u Kraljevu imali smo dobru perspektivu kao izdavačka kuća i lepu saradnju sa državom koja je otkupljivala neke naše knjige. Kada se desio zemljotres bili smo na šteti 20.000 evra i kao porodica smo doživeli golgotu. Kada imate jedno dete, nađete način da mu obezbedite egzistenciju, ali kad imate sedmoro-osmoro, koliko smo u to vreme imali, to je zaista teško - priseća se Maja.
Tada su se Kovačevići i obratili Centru za socijalni rad, ali osim jednokratne pomoći, nisu mogli da dobiju redovne socijalne prinadležnosti jer su imali registrovanu firmu.
- Živeli smo teško, a nismo imali prava na socijalna primanja. Prodavali smo neka naša stara izdanja i tako sve do momenta kada sam dobila "Kondir majke Jugovića" iz ruku vladike šumadijskog Jovana na Vidovdanskoj svečanosti u Topoli. Tada sam shvatila da moram nešto da promenim. Znate, nije nama bilo toliko teško što nemamo, nego ste u jednom trenutku spokojni, imate sve što je potrebno pošto nam prohtevi nikada nisu bili veliki, a onda preko noći to izgubite - priča Maja koja ne skida osmeh i dok priča o nekim neveselim temema.
Pomoć iz dijaspore
Onda je prelomila i okrenula se savremenim sredstvima komunikacije. Pokrenula je sajt "Glas Srbije" na kojem objavljuje neka svoja životna razmišljanja.
- U medijima se stalno protežira da su višečlane porodice po pravilu socijalni slučajevi, da su roditelji neobrazovani, da ne koriste zaštitu, pa im se zato dese tolika deca, da posle ne vode računa o njima i slično. Borila sam se protiv takvih shvatanja - kaže Maja.
Uvek kasne
- Nikada nismo stigli negde na vreme, uvek kasnimo, ali nam je oprošteno. Ujutru je haos, tada ne bi bilo dobro da nam dođe neko u goste. Svi ujutru nešto traže i stvarno je teško organizovati se. Ovi mali se pogube. Ako su ovi stariji ostavili knjigu na stolu, ovi mali će je u brzini pokupiti - opisuje Maja deo atmosefere u porodičnom domu.
Posebno hvali Milivoja Pavlovića, direktora Osnovne škole "Jovan Dučić" u selu Vrdinama kraj Kraljeva, gde su se odnedavno Kovačevićevi skućili.
- On je pozvao svakog đaka i pitao ga da li mu je pretekla neka knjiga da bi je dao našoj deci, tako da smo mi ove godine za šestoro školaraca potrošili samo 8.000 za udžbenike - zahvalna je Maja.
Ljudi su to počeli da čitaju, a kako jedno vuče drugo, osniva Udruženje "Kneginja Persida Karađorđević". Da bi dobila pravo na ime čukunbabe prestolonaslednika Aleksandra, obratila se dvoru Karađorđevića. Iz kontakta s njima proizašla je ideja o stvaranju "Kraljevskih novina" i onda su počeli da rade uz pomoć ljudi i organizacija kao što je Društvo srpskih domaćina.
Konačno su došli i do svojevrsnog mecene. Nićifor Aničić, predsednik Društva srpskih domaćina, koji radi u Južnoj Africi, uzeo ih je pod zaštitu i pomogao da se stabilizuje ova porodica, tako nesvakidašnja za naciju u odumiranju. Nićifor je postao i veliki prijatelj i kum porodice Kovačević.
- On je krstio naše petoro dece i najmlađem dao ime po Karađorđu. I zaista, naš Đorđe, da ne verujete, onako crnokos, crn i krupan i liči na Karađorđa. Ko zna, možda i bude budući vožd Srbije - kroz osmeh zaključuje Maja Kovačević.
Od podstanara do seoske kuće
Nakon podstanarskog života u 44 kvadrata u Kraljevu, zahvaljujući najviše sestrinstvu manastira Žiča, Kovačevići su se preselili u seosku kuću u Vrdinama. Kuća od 160 kvadrata ima i letnju kujnu, baštica je u pripremi, a Maja je ponosna i na jedno prase i na deset kokošaka koja već nose jaja. I što je jako važno, sada mogu da ostvare svoju kreativnost u punom zanosu, a koja sa jedanaestoro dece podrazumeva buku i galamu, upravo ono što su komšije u gradu često zamerali Kovačevićima. Maji oko dece, kuvanja i čišćenja pomaže pre svega baka Stevana. Mašina za pranje veša radi svakodnevno, a kad se podvuče crta, Kovačevićima dnevno za život minimum treba 3.000 dinara. Uz vanredne troškove, poput đačke ekskurzije ili kupovine obuće, ta cifra dosegne u proseku i 5.000 dinara.
