Ratne trube grme Balkanom
Zvuci ratnih truba ponovo odzvanjaju širom zapadnog Balkana. Uzavrelu situaciju između Beograda i Prištine sustižu nove političke tenzije iz Sarajeva, a kako ukazuju stručnjaci, i ekscesi u režiji Zagreba, zbog čega deluje da miru u regionu opasnosti prete sa svih strana.
Stručnjak za bezbednost Dževad Galijašević kaže da bošnjački član Predsedništva BiH i lider SDA Bakir Izetbegović sprema novi rat na proleće, a penzionisani general tzv. Armije BiH Atif Dudaković iz Luksemburga poziva golobrade muslimanske mladiće od 17 godina da kupuju vojne uniforme, poručuje da će umrežiti bošnjačke patriote i kaže da će se opet boriti ako zatreba.
Glave na panj
Dževad Galijašević je pozvao Izetbegovića da bude pametan i prestane da "kao njegov otac stavlja bošnjačku glavu na panj".
Pročitajte još:
* "Srpski voz koji ne vozi nikuda": Jaki čovek Srbije, Aleksandar Vučić...
* Tači rekao prijateljima sa Zapada da će s oružjem na Srbe!
- Bakir preko direktora Obaveštajnobezbednosne agencije BiH Osmana Mehmedagića Osmice sprema rat koji će izbiti na proleće. Neviđenu propagandu u BiH, mržnju i stvaranje klime za napad na RS prate i događaji u regionu. Očito je da tu postoji dogovor, jer dok Hašim Tači i Kolinda Grabar-Kitarović vezuju pažnju Srbije za sebe ekscesima i sukobima, Izetbegović preduzima specijalne operacije o kojima ne obaveštava hrvatsku, ni srpsku komponentu u obaveštajnoj službi - ocenio je Galijašević, obelodanivši da se u vehabijskim naseljima vrše borbene obuke.
Bakir u mengelama
Pogodan teren da regionalna situacija izmakne kontroli predstavljaju, prema oceni direktora novosadskog Centra za regionalizam Aleksandra Popova, globalna nestabilnost, bliskoistočni sukobi i kriza EU.
- Stabilnije okruženje smo imali početkom 90-ih godina, pa je i pored toga izbio sukob u SFRJ. Verujem da do toga sada neće doći, a da ne bude dodatno zaoštrena planetarna situacija - tumači Popov za "Vesti".
Opasna pitanja
Bakir Izetbegović, prema rečima stručnjaka za bezbednost Predraga Ćeranića, ima razloga za zabrinutost.
- Izetbegović će zbog globalnih promena koje donosi nova administracija SAD morati da iznese odgovore na svoje veze sa radikalnim islamističkim ideologijama, prvenstveno sa Muslimanskim bratstvom - kaže Ćeranić.
On smatra da EU uprkos brojnim problemima još ima dovoljno snage da zaustavi scenario koji bi izazvao požar širih razmera, tim pre što još nije predaleko otišlo.
- Neobična je i Galijaševićeva kalkulacija da se sukobi dogovaraju na relaciji Zagreb-Priština i šta bi Izetbegović dobio ulaskom u sukobe čak i da hipotetički Turska na njega vrši uticaj. Opet bi se našao u mengelama srpskog i hrvatskog nacionalizma, pa bi i Bošnjaci opet bili najveće žrtve - zaključuje naš sagovornik.
Sluđivanje naroda
Stručnjak za bezbednost Maja Bjeloš ukazuje na ćutnju srpskog državnog vrha u čijim je rukama odgovornost za bezbednost nacije.
- Procenu situacije treba da obave sve službe bezbednosti u Srbiji, a državni vrh da donese odluku da li da podigne nivo bezbednosti. Umesto toga, sve se svodi na analitičare i građane koji sami treba da procene da li će pući ili ne pa su svi sluđeni - kaže Bjeloš za "Vesti".
ROSU nije mesto na severu
Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov rekao je da rata na Balkanu ne sme da bude, kao i da albanskim snagama nije mesto na severu Kosova i Metohije.
- Oštre tenzije na Balkanu rastu. Ovog puta svi razumeju neophodnost da se ne dozvoli oružana konfrontacija - rekao je Lavrov i dodao da EU mora da uradi sve kako bi se ispunjavali ranije postignuti sporazumi o slobodi kretanja.
Na Balkanu ništa novo
Politički analitičar Jurij Selivanov kaže da se nimalo slučajno paralelno razvijaju tenzije u Bosni i na Kosovu.
- Balkanom je dunuo vetar novih geopolitičkih promena, dovoljnih da se razmotri ono što je stvoreno devedesetih godina. Sada se puštaju probni baloni, nakon što je Zapad podvio rep na Bliskom istoku. Balkan je meki trbuh Evrope, baš kao što je Ukrajina to bila za Rusiju u cilju ekspanzije Zapada na istok. Klatno je prevagnulo na drugu stranu i Balkan je to zakonomerno prvi osetio - zaključuje Selivanov.
On je ocenio da su neki od tih dogovora narušeni, imajući u vidu zabranu prolaska srpskog voza ka Kosovskoj Mitrovici, o čemu ga je detaljno obavestio srpski kolega Ivica Dačić.
Ruski ministar je ponovio da se Rusija zalaže za sprovođenje Dejtonskog sporazuma u BiH.
- EU nikako ne može da odbaci ovlašćenja visokog predstavnika da nameće rešenja bosanskim narodima. To iritira, kao i što su srpski političari u Banjaluci stalno podvrgnuti napadima da ruše tu državu. Milorad Dodik je nekoliko puta potvrdio privrženost Dejtonskom sporazumu koji krše oni koji donose odluke ne uzimajući u obzir mišljenja sva tri naroda - kazao je Lavrov koji je proteste protiv proslave Dana Srpske nazvao histerijom.
Prazne puške Beograda i Prištine
Zamenik direktora moskovskog Nacionalnog instituta savremene ideologije pri vladajućoj stranci Jedinstvena Rusija, Igor Šatrov, smatra da su izjavu predsednika Tomislava Nikolića o uvođenju vojske na Kosovu pažljivo slušali u Briselu, Moskvi i Prištini.
- Ne znam da li su obratili pažnju u Vašingtonu, ali u ovom slučaju to i nije važno, jer su signali iz Amerike već stizali. Donald Tramp izrazio je sumnju u sadašnju ulogu NATO-a i objavio promenu pravca politike SAD ka unutrašnjim problemima. Nikolić je saopštio da se pozicija Srbije nije izmenila po pitanju Kosova i da namerava da je brani i primenom sile. Mislim da je želeo reakciju nekolicine svetskih igrača kako bi Srbija podesila svoju strategiju - kaže Šatrov.
On kaže da rat ne odgovara ni Beogradu, zbog mogućnosti međunarodne izolacije, niti Prištini koja može "slučajno" da izgubi polupriznati suverenitet.
Opasna pitanja
Bakir Izetbegović, prema rečima stručnjaka za bezbednost Predraga Ćeranića, ima razloga za zabrinutost.
- Izetbegović će zbog globalnih promena koje donosi nova administracija SAD morati da iznese odgovore na svoje veze sa radikalnim islamističkim ideologijama, prvenstveno sa Muslimanskim bratstvom - kaže Ćeranić.
- Kosovo ne može samo da sačuva suverenitet. Ako NATO iz nekog razloga ode iz regiona i na Kosovo uđe srpska vojska, desiće se gerilski rat. Međutim, Zapad je suviše dugo insistirao na kosovskoj nezavisnosti da bi pokrajinu tek tako vratio Srbiji. Takođe, ni Albanija ne bi ostala po strani, pa bismo dobili scenario koji bi predstavljao početak novog rata na Balkanu - kaže Šatrov.
On podseća da je u decembru ministar inostranih poslova Sergej Lavrov saopštio da Srbija može računati na podršku Rusije u zaštiti svog suvereniteta i teritorijalne celovitosti, pre svega po pitanju Kosova.
- Time je rečeno sve. Rusija je drugačija nego devedesetih godina i na primeru Sirije pokazala je da iza reči stoje dela. Ako pretnja po Srbiju dođe s Kosova, a Beograd se obrati Moskvi za vojnu pomoć, ona će biti ukazana. Međutim, to ne znači da će Rusija podržati samoinicijativnu intervenciju srpske armije - zaključio je Šatrov.
Miris sukoba
Vadim Truhačov s moskovskog Državnog univerziteta društvenih nauka kaže da je vojno rešenje malo verovatno jer bi to opet značilo rat Srbije s NATO-om.
- Međutim, ako Srbija pošalje vojsku samo u četiri severne opštine gotovo je neverovatno da će NATO preduzeti borbena dejstva. Sve zavisi od situacije na severu pokrajine, gde ne miriše na mir - kaže Truhačov.x
