Zašto Čeda nije spasao Đinđića?
Božo Prelević, koministar policije u prvoj vladi posle smene režima 5. oktobra 2000. i advokat Milana Veruovića, telohranitelja Zorana Đinđića ranjenog u atentatu, kaže za "Vesti" da ga nimalo nije uznemirilo to što je partija Čedomira Jovanovića podnela krivičnu prijavu protiv njega uz tvrdnju da je u TV emisiji "Utisak nedelje" oklevetao LDP.
Uprkos prijavi, Prelević insistira da se otkrije ko i zašto nije sačuvao Zorana Đinđića kada se već znalo da je ugrožen.
- Jedva čekam da se suočim s njima na sudu. Tako su okrivili i Milana Veruovića, a kada je on došao na sud, povukli su se. Malo mi je ipak čudno jer sam pohvalio rad komisije Žarka Koraća, inače funkcionera LDP-a, jer je ispitivala okolnosti atentata bolje nego kasnije sud. U LDP-u ima puno finog sveta i ja ih ničim nisam nabeđivao, dok je moje mišljenje o Čedomiru Jovanoviću dobro poznato - kaže Prelević.
Kad god se u medijima govorilo o političkoj pozadini atentata, to se uglavnom odnosilo na Vojislava Koštunicu i njegovo okruženje.
- Ne, nego su najčešće iz LDP-a optuživali Koštunicu. Neophodno je da se utvrdi politička pozadina, dakle nalogodavci, finansijeri i oni koji su atentatorima pružili pomoć pre i posle zločina. U svakom slučaju, reč je o većem broju ljudi.
Ko su oni?
- Naravno da neću da kažem imena ljudi koje imam u vidu. Ali, Zoran Đinđić nije bio zaštićen, a Koštunica nije učestvovao u vlasti da bi za to mogao da bude odgovoran. Ja ne želim da nagađam, nego hoću da znam zašto nisu čuvali Đinđića i kako je moglo da se dogodi da se unište tragovi.
Koja pitanja su najvažnija?
- Kako je moguće da bezbednosne kamere na dan atentata nisu radile, ko je posle taj prostor asfaltirao i omalterisao rupe nastale od metaka i ko je zamenio oštećena vrata? Naravno, i kako je moguće da se krv na premijerovoj odeći ubuđa?
Šta sve ukazuje na propuste?
- Vladimir Vukosavljević, šef Đinđićevog obezbeđenja, podneo je ostavku pre atentata jer je postojala procena da je premijer ugrožen, a sa njim niko nije hteo da sarađuje, pa nije mogao da odgovara za svoj posao. Kako je moguće da niko ne može da utvrdi čime se bavio Zoran Janjušević u Vladi Srbije, pa to je nenormalna priča. Bez odgovora na ta pitanja možemo samo da nagađamo, jer ne znamo suštinu, okolnosti atentata.
LDP saopštava kako je u "Sablji" snažno udarao po mafiji, a u to vreme ta stranka nije postojala. Ali, ako prihvatimo da su se poistovetili s vođom, ipak je neprihvatljivo da Jovanović priča kako je obavljao posao policije i tužilaštva.
- Nevolja je u tome što oni jesu obavljali posao policije i tužilaštva. Nažalost. Pa, Vladimir - Beba Popović je saslušavao ljude pre onih kojima je to bio posao (Čumeta). Dušan Mihajlović, tadašnji ministar policije, u svojoj knjizi "Povlenske magle i vidici" navodi da je zaštićeni svedok u svom iskazu u policiji govorio i o Čedomiru Jovanoviću, dok ga na suđenju nije ni pomenuo.
Legijini drugovi
U saopštenju LDP-a ispalo je da ste Legijini dobošar.
Advokat Milana Veruovića postao sam dve godine nakon što su svedoci ispričali da su čuli tri metka, na čemu mi LDP zamera. Samo mali Perica može da pomisli da je za Legiju bolje da su u atentatu ispaljena tri, a ne dva metka.
Džaba je LDP-u da bombaši saopštenjima i sprovodi medijske kampanje. Uostalom, iz svih izjava koje opisuju događaje od 5. oktobra 2000. vidi se ko je bio Legijin drug i dobošar. |
Svi bi u pokajnike
|