Nova "Oluja" tera na ulicu

Kada smo u ratnim danima bežali s vekovnih ognjišta od hrvatskih vojnih akcija "Bljesak" i "Oluja" i bosanskih "zelenih beretki" ni sanjali nismo da će nas i država Srbija jednog dana ostaviti na ulici.

Ovim rečima, ogorčeni stanari solitera u Ulici Pere Todorovića 2 i 34 opisuju bezizlaznu situaciju u kojoj su se našli uoči Nove godine kada im je, kako ironično primećuje jedan od njih, kao grom iz vedra neba stigla "čestitka" od Republičke direkcije za imovinu u kojoj je navedeno da su na prodaju stanovi u kojima žive gotovo četvrt veka. Istog tog 27. decembra je objavljen oglas o licitaciji u nedavno pokrenutom tabloidu "Srpski telegraf" na 27. strani.

Navedeno je da ako žele da otkupe dvoiposobne i troiposobne stanove za 69.900, odnosno 84.000 evra do 10. januara, moraju da uplate 10 odsto cene.

- A potom bi u sledećih 15 dana otplatili preostalih 60.000 do 75.000 zavisno od veličine stana. Ako ne uplatimo ukupnu sumu u kešu propašće nam depozit - žali se Predrag V, čija porodica sa još 30-ak, ukupno oko 200 ljudi, živi u broju 34.

Predrag V. je u svoj drugi dom stigao sa nepunih deset godina, odrastao, oženio se, a tu mu je rođeno i dete. On je jedan od retkih koji su se predstavili, dok ostali iz straha to odbijaju, kao i da se fotografišu tako da im se vidi lice.

Jedna od stanarki je žena palog borca koja je u Hrvatskoj ostala bez ičega. Nema, kako kaže, ni novca ni alternativu, i strahuje da će ponovo kao u vreme "Oluje" ostati bez krova nad glavom. Ovoga puta usred zime, u Beogradu okovanom ledom i minusom. Objašnjava da u soliterima ima i samohranih majki i starih nepokretnih osoba koji godinama tu žive u lošim uslovima i nemaju gde.

Nehumano je i bezobrazno, ističe jedan od stanara, što je obaveštenje stiglo uoči 2017. kada ne rade advokatske kancelarije, a na konkurs treba da se prijave do 6. januara, na Badnji dan, kada cela porodica treba da bude na okupu u svom domu. Zato se pitaju da li neko od nadležnih misli na Boga.

Dogovaraju se da upute prigovor na ovakvu odluku, a potom i tužbu sudu, jer nemaju toliko novca koliko im država traži, a boje se da će u sledećim krugovima licitacije drugi ponuđači kupovati u bescenje stanove u kojima žive.

Kirija odrala kožu s leđa

Reč je o mračnoj zgradi sa malim liftom i neuslovnim stanovima. Stanari objašnjavaju da iz DIPOS-a, koji je zadužen za održavanje zgrade, nikada dinar nije stigao, pa su sve morali sami da popravljaju. Pokazuju na prozore u stanu ispod kojih je umesto zida lim, pa malo veća kiša napravi poplavu.

Pri tom i da plaćaju zakupninu koja sada iznosi 150 evra, a uvek je bila devizna, prvo 450 dolara, pa 350 maraka...

- Na račun DIPOS-a je samo od zakupa jednog stana leglo oko 50.000 evra. To, međutim, kako stvari stoje, neće biti uračunato u kupoprodajnu cenu - objašnjava Predrag V. za naš list.
Sami su morali da popravljaju i stanove u zgradi koju nazivaju "eksperiment".

- Ispod prozora nema zida, već nekakvog metala, kroz koji je ulazila kiša i podizala nam pod, a prozori su ispadali iz ležišta. Ko je imao nešto para, popravljao je i menjao, a ko nije živi kao životinja - dobacuje jedan od Krajišnika.

Ljilja Ć. je iz Sarajeva bežala od rata, a sada kaže mora ponovo da beži iz doma u kojem je više od dve decenije. Brine šta će i kako sa staricom koja je u devetoj deceniji života.

- Nas je petoro u stanu. Imamo dvoje dece koja idu u 8. razred i treći gimnazije i baku od 83 godine, a samo muž radi. Para nemamo i ne znamo gde ćemo. Jedino što nam ostaje jeste da se nadamo da nas neće kao vreće izbaciti na ulicu - priča ova žena za "Vesti".
Očaj ne napušta izbegličke porodice koje se boje da će "opet da se smucaju od nemila do nedraga".

Kratak rok i naduvana cena

Stanari su u pomoć zvali Miodraga Lintu, predsednika Koalicije udruženja izbeglica i poslanika u Skupštini. On je, takođe, zatečen, a odluku o prodaji za "Vesti" karakteriše kao skandaloznu.

- Godinama plaćali kiriju i ne zaslužuju ovakav tretman. Zvao sam i šefa te direkcije da prolongira zadati rok, 6. januar, i tražio sastanak kako bi se ovaj problem rešio. Od ministarke građevine Zorane Mihajlović tražio sam da te nekretnine ne idu na licitaciju, nego da se da pravo otkupa ljudima koji u njima žive, da cena ne bude prosečna, već formirana na osnovu stanja stanova. Mora da bude daleko niža i da ne pređe 500 evra po kvadratu, a njima da se omogućeni da ih otkupljuju u ratama na period od 15 do 20 godina - predlaže Linta, uz napomenu da se radi o porodicama koje su morale da napuste ognjišta usred rata.

- Već danas ću apelovati na ministarku da se sastane sa mnom i predstavnicima stanara - veruje on.