Džaba ljudstvo uz prastaru tehniku
Da li će u Srbiji ponovo biti aktuelni ispraćaji u vojsku? Ovo pitanje se nametnulo nakon što je pred kraj upravo okončane godine aktuelizovana priča o tome da nadležni razmatraju vraćanje obaveznog služenja vojske.
Istraživanja koja su na tu temu rađena idu u prilog zagovornicima ove ideje. Čak tri četvrtine građana smatra da bi vojni rok u Srbiji trebalo da bude obavezan, pokazalo je istraživanje koje je sredinom decembra, na reperezentativnom uzorku od 1.200 ispitanika, sproveo Demostat.
Vojni analitičar Aleksandar Radić, međutim, ukazuje na to da ovako visok procenat pristalica ne znači i da bi u praksi, kada bi služenje vojske bilo obavezno, došlo do masovnog odziva. Prema njegovim rečima, u trenutnoj situaciji, kada u Srbiji postoji jedan hibridni model, najrealnije bi bilo da se zadrži profesionalni koncept vojske, a da se na popunu jedinica ide iz obaveznog služenja vojnog roka.
- I naravno, da to obavezno služenje bude jedna dinamična obuka u trajanju od šest meseci i da organizacija bude postavljena tako da se vojnik što više koncentriše na obuku, a ne na angažovanje u održavanju objekata - kaže za "Vesti" Radić.
Trenutno u sistemu odbrane od 35.000 ljudi samo je desetak hiljada pod oružjem, što ukazuje upravo na ono o čemu Radić govori. Ipak, postoje i zagovornici da se nikako ne treba vraćati na staro i da je nepotrebno vraćanje vojnog roka.
Pročitajte još:
* Koliko Srbiju koštaju ruski migovi?
* Analitičari: Šta će nam tenkovi od Rusa, kad imamo bolje?!
* Nije ni čudo što komšije paniče: Srpski "migovi" imaće rakete koje obaraju sve pred sobom!
- Povećanje brojnog stanja vojske bez tehnološke podrške sistemu odbrane, budući da je tehnološki sastav vojske u ovom trenutku relativno praistorijski, besmisleno je i nema funkcionalni značaj - smatra Ljubodrag Stojadinović, nekada aktivni oficir i portparol Vojske Jugoslavije, a sada novinar i vojni analitičar.
Kada se 2006. krenulo sa profesionalizacijom vojske, u vreme ministra Dragana Šutanovca, javnost je spekulisala da NATO na ovaj način nastoji da uništi ono što nije uspeo bombama. Radić, međutim, odbacuje da je ukidanje obaveznog služenja vojnog roka deo diktata alijanse i kao primer navodi Norvešku, članicu NATO.
- Norveška se čvrsto drži koncepta obaveznog služenja vojnog roka, a nakon što su poveli javnu debatu o njenom eventualnom ukidanju, pretprošle godine došli su do odluke, ne samo da se zadrži, već i da se uvede i za žene - dodaje Radić.
Neutralni Švajcarci uvek spremni
Neke od najrazvijenijih evropskih država, a među njima i neutralna Švajcarska koja dva veka nije ratovala, čvrsto se drže koncepta obaveznog služenja vojnog roka. Osim Švajcarske u kojoj su svi punoletni mladići u obavezi da prođu višemesečenu vojnu obuku, to praktikuju i Austrija, Norveška, Danska, Finska i Grčka. U Švajcarskoj se mladići uče vojnim veštinama za vreme radnog vremena u mestu gde žive, a onda se vraćaju kući.
