Srbi znaju šta je muka i sevap
Sad u mom Darfuru prži sunce, a ja se, nakon golgote koju sam preživeo dok sam stigao do Srbije, smrzavam u Sjenici gde sam prvi put video sneg.
Naježim se kad mi kažu da živa u termometru ovde zna da padne i do minus 40 stepeni, a sneg da naveje i do dva metra. Ipak, lepo nam je na Pešteru, jeste hladno, ali ljudi su neizmerno dobri i gostoprimljivi, pa nam je, uprkos svim nedaćama sa kojima se suočavamo, bar toplo oko srca.
Lepo u "Berlinu"
Ovako svoj boravak u sjeničkom hotelu "Berlin", privremeno pretvorenom u azilantski centar, opisuje Musa Ibrahim, azilant iz Južnog Sudana koji naglašava da je od kako je pre osam meseci, zbog rata i bede napustio svoj rodni dom i promenio više "privremenih boravaka" u Egiptu, Turskoj, Bugarskoj i Grčkoj, u Sjenici najbolje prihvaćen.
- Svi smo ovde primljeni kao ljudi, narod nas je prihvatio i ne doživljava nas kao teret, naprotiv, donose nam hranu, odeću i druge poklone, a kad izađemo u grad naručuju nam piće. Odemo povremeno i do Novog Pazara i tamo nas srdačno primaju i nude nam pomoć - dodaje Hajrije Haita iz Eritreje.
Dolaze i odlaze u talasima, svako sa svojim patnjama i nadanjima. Nekada ih je desetak, a nekada, kao ovih dana, i po tri stotine. Neki su ovde mesecima, neki odu posle nedelju dana.
Dočekujemo ih otvorena srca i trudimo se da im budemo dobri domaćini jer znamo da beže od rata i s kakvim se sve patnjama i rizicima suočavaju. Svima je cilj da se nekako dokopaju centralne Evrope i Skandinavije. Što se Sjeničana tiče, položili su ispit iz humanosti i mada azilanti u celoj Srbiji nailaze na korektan tretman, ovde su najbolje prihvaćeni - kaže upravnik centra Fiko Hamidović.
I na drugim delu Peštera, u Tutinu, nekada jednoj od najsiromašnijih, a sada najperspektivnijih opština u Srbiji, azilante su, odakle god došli, od prvog dana prihvatili ispruženih ruku i otvorenog srca, željni da im koliko god mogu pomognu.
I to su duše, ljudske i izmučene duše, koje je neko naterao da goli i bosi krenu u neizvesnost. Moramo se solidarisati s njima i podeliti poslednji komad hleba, takvi bi bili prema svakome u nevolji - priča Tutinac Sabahudin Pepić.
-Trudimo se da se svi nevoljnici, iako je to nemoguće, bar nakratko osećaju kao kod svoje kuće, a isto tako ponaša se i većina mojih sugrađana, posebno smo slabi na decu koja čine trećinu od oko 200 trenutnih stanovnika našeg centra. Zbog toplog i ljudskog odnosa prema našim "gostima" dobili smo najviše pohvale nadležnih državnih institucija i time se ponosimo. Gotovo svakodnevno javljaju nam se i oni koji su prošli kroz naš centar i uspeli da stignu do cilja, šalju nam pozdrave i zahvalnost, i to nam je veliko priznanje - ističe Sead Reč, upravnik Azilantskog centra u Tutinu i naglašava da je ova "ustanova" pre nekoliko dana dobila još dva nova "stanara", jednog malog Iračanina i tek rođenu Avganistanku.
Malo mesto u srcu
Kad smo krenuli iz jednog malog mesta kod Kandahara nismo znali gde idemo i gde ćemo se zaustaviti, bilo nam je samo važno da pobegnemo od ratnog pakla i spasemo žive glave... Za Tutin i Pešter, dok ovamo nismo došli, nikada nismo čuli... Svašta smo preživeli tokom dugog puta, i dobro i loše, a ovde smo doživeli najveću radost. Čim naša devojčica malo ojača idemo dalje, ali Tutin ćemo uvek nositi u srcu kao mesto rođenja našeg deteta - priča Amini Vaja.
Sorani Didar iz Iraka rodila je sina kome još nije dala ime još je u novopazarskoj bolnici, u centru je čeka suprug Karzan da sa upravom i drugim azilantima proslave rođenje prvog deteta.
Hido častio sa 50 evra
- Sudbina je htela da se porodim ovde u Tutinu, među ovim dobrim ljudima, ne poznajem jezik i teško komuniciram sa narodom, ali vidim da sam svuda okružena pažnjom i da ljudi hoće da nam pomognu. Ako se nekada negde skrasimo, uvek ćemo se sećati Tutina i dobrote koju smo ovde, u trenucima nemoći i beznađa, osetili - priča mlada gospođa Sorani dok joj humanitarac Hido Muratović, po ovdašnjim običajima, "daruje" bebu sa 50 evra. Dobila je puno pelena, odeću za bebu, krevetac... Slične pokloni uručeni su i Amini Vaja iz Avganistana koja je dan ranije rodila devojčicu. Ona je u Tutinu sa suprugom Nasirom i starijom ćerkicom Karzi.
Čarape i baklave na dar
Humanitarac Hido Muratović je čest posetilac azilantskih centara u Sjenici i Tutinu. Obavezno ponese poneku radost.
- Ovaj kraj je uvek bio uz nemoćne i ugrožene, poznat je i po gostoprimstvu. Znaju ovde ljudi i cene reči muka i sevap i uvek su spremni da pomognu... Ako ništa drugo, žene nevoljnicima ispletu vunene čarape da lakše preguraju surovu peštersku zimu ili im ponesu baklave - ističe Muratović i naglašava da su azilanti raznih vera i nacija i da Sjeničani, Tutinci i Novopazarci svima svojski i podjednako pomažu.
