Ovi događaji su obeležili 2016. u Srbiji
Prošla je još jedna godina u kojoj su srpske vlasti ubeđivale građane da je bolji život odmah tu, iza ugla. A narod k'o narod, više veruje svom gladnom stomaku nego onome što mu se servira sa televizije. Osim, naravno, onih Vučićevih "vernika" koji i dalje smatraju da će sa ovim premijerom u Srbiji poteći med i mleko. Pa makar za dve, dve i po godine... Ovo je lista događaja koji oslikavaju kakva je bila 2016. u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu...
Sunovrat pravne države - "fantomsko" rušenje u Savamali
U izbornoj noći, između 24. i 25. aprila, srušeno je više objekata u beogradskom naselju Savamala, posle čega su počeli građanski protesti. Grupa ljudi sa fantomkama na glavama i bagerima je porušila objekte u Hercegovačkoj ulici u Beogradu. Građani su pozivali policiju i prijavljivali da ih nepoznate osobe maltretiraju i da im oduzimaju mobilne telefone, ali policija nije reagovala ni na jedan poziv.
Kako se vidi iz izveštaja zaštitnika građana Saše Jankovića o radu policije, te noći policiji je "iz vrha" naređeno da ne reaguje. Premijer Srbije Aleksandar Vučić je oko mesec dana posle incidenta kao krivce označio "vrh gradske vlasti", ali je sve vreme insistirao na tome da su porušeni objekti bili nelegalni.
Više desetina hiljada građana je na protestima, koji su se periodično održavali u organizaciji Inicijative "Ne da(vi)mo Beograd", tražilo razrešenje ljudi u vrhu policije, ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i vrha gradske vlasti u Beogradu. Porušeni objekti nalaze se na parceli na kojoj je planirano da bude izgrađen "Beograd na vodi". U tužilaštvu još traje predistražni postupak i za slučaj niko nije krivično, ali ni politički odgovarao.
"Večita" kampanja - treći parlamentarni izbori u 4 godine
U Srbiji su 24. aprila održani vanredni parlamentarni izbori, izbori za Skupštinu Vojvodine i lokalni izbori. U Skupštinu Srbije ušlo je 12 izbornih lista. Najviše glasova osvojila je lista "Aleksandar Vučić Srbija pobeđuje". Koaliciji oko Srpske napredne stranke (SNS) pripalo je 131 poslaničko mesto, od kojih 98 SNS-u, što je za 27 poslanika manje u odnosu na broj mandata osvojenih na izborima dve godine ranije.
Vlada na čelu sa liderom naprednjaka Aleksandrom Vučićem izabrana je 11. avgusta, a vladajuću većinu, pored SNS, čine i Socijalistička partija Srbije i Jedinstvena Srbija, koje su osvojile 29 poslaničkih mandata i Savez vojvođanskih Mađara sa četiri mandata. U parlament je ponovo ušla Srpska radikalna stranka predvođena Vojislavom Šešeljem, osvojivši 22 mandata.
U Skupštinu su prvi put ušli pokret Dosta je bilo (DJB), koji predvodi Saša Radulović, bivši ministar u Vladi Aleksandra Vučića i desničarski Srpski pokret Dveri, koji je na izbore izašao u koaliciji sa Demokratskom strankom Srbije (DSS).
Otvorena 4 pregovaračka poglavlja - prepucavanje sa Hrvatskom
Srbija je u 2016. otvorila četiri poglavlja u pregovorima sa EU. Ključna su poglavlja 23 Pravosuđe i osnovna prava i 24 Pravda, sloboda i bezbednost (otvorena 18. jula). Poglavlja 5 Javne nabavke i 25 nauka i istraživanje (koje je odmah i zatvoreno) otvorena su 13. decembra.
Otvaranje poglavlja obeležili su sporovi sa Hrvatskom. Zagreb je u junu blokirao otvaranje poglavlja 23 i 24, tražeći izmenu srpskog zakona o regionalnoj nadležnosti srpskog suda za ratne zločine, pa su poglavlja otvorena mesec dana kasnije nakon manjih izmena pregovaračke pozicije EU.
Hrvatska je 13. decembra blokirala otvaranje poglavlja 26 Obrazovanje i kultura. Po navodima iz pregovaračkog tima Srbije, ovu blokadu Hrvatska nije zvanično obrazložila, dok su mediji prenosili da se zahtevi hrvatske odnose na udžbenike za hrvatsku nacionalnu manjinu.
Hrvatska je ukinula blokadu 10 dana kasnije, odnosno 23. decembra, istog dana kada su u Beogradu ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, direktor Zavoda za udžbenike Dragoljub Kojičić i predstavnik hrvatske nacionalne manjine potpisali aneks Memoranduma za pripremu i štampu nedostajućih udžbenika za školsku 2017/18. godinu. Pregovori Srbije i EU otvoreni su u januaru 2014, a do sada je otvoreno ukupno šest poglavlja.
Pregovori Beograda i Prištine - Kosovo je Srbija?
Međunarodna telekomunikaciona unija dodelila je 15. decembra trocifreni pozivni broj +383 Kosovu, dok je srpskoj kompaniji MTS d.o.o dodeljena privremena dozvola za mobilnu telefoniju. Kosovo je pozivni broj dobilo u skladu sa dogovorom Beograda i Prištine o telekomunikacijama.
Kosovska strana o broju govori kao o međunarodnom pozivnom broju, dok Srbija insistira da je to pozivni broj za teritorijalnu celinu i da imovina "Telekoma" na Kosovu ostaje u vlasništvu Srbije. Delegacije Beograda i Prištine dogovorile su da sporazum o pravosuđu počne da se primenjuje od 10. januara. Srpske sudije i tužioci treba da budu integrisane u kosovski sistem, što znači da će raskinuti ugovore sa Srbijom i da će ona prestati da ih finansira.
A šta je to dobro urađeno?
Treba spomenuti i pozitivne pomake u ekonomiji, koje, za sada, veći deo naroda nije osetio u svojim novčanicima. Tako je Međunarodni monetarni fond (MMF) ocenio da je Srbija primetno poboljšala poslovno okruženje, da inflacija ostaje pod kontrolom, a da je javni dug je počeo da opada.
Svetska banka je takođe pohvalila Srbiju da spada u zemlje sa najvećim napretkom uslova poslovanja.
Ipak, premijer Srbije je kao najveći ekonomski uspeh, praktično kao spas za srpsku ekonomiju, navodio prodaju Železare Smederevo kineskoj kompaniji Hestil. Vreme će pokazati koliko će taj potez doneti koristi, ali ne treba zaboraviti da su svojevremeno i Amerikanci bili dočekivani kao spasioci Železare...
Prvi put u istoriji - protest Vojske Srbije
Verovatno inspirisani čestim Vučićevim izjavama da se nešto dogodilo prvi put u (novijoj) istoriji Srbije, Vojni sindikat Srbije (VSS) je krajem novembra, prvi put u istoriji oružanih snaga, održao protest u Beogradu, na kojem je izrazio nezadovoljstvo finansijskim i socijalnim položajem pripadnika Vojske.
Sindikalci su naveli da se u vojsci mnogo novca troši nepotrebno i nenamenski dok profesionalni vojnici primaju platu znatno manju od proseka, iako obavljaju teške poslove i nedeljama dežuraju u Kopnenoj zoni bezbednosti prema Kosovu. Podršku VSS pružio je i Policijski sindikat Srbije, a ti sindikati su zajedno održali još dva protesta.
Vlast je odbacila njihove tvrdnje, a premijer Vučić je vojne i policijske sindikalce optužio da "štrajkuju protiv svoje zemlje", dok su mediji bliski vladi ocenili da protest nije motivisan socijalnim, nego političkim motivima.
Nabavka naoružanja iz Rusije - let u Evropu ruskim migovima?
Prema objavljenim podacima, Srbija će od Rusije dobiti šest lovačkih aviona MiG-29 i po trideset tenkova T-72 i izviđačkih oklopnih vozila BRDM-2. Sva sredstva su polovna, a prema najavama zvaničnika, predstavljaju donaciju, odnosno Srbija za njih ništa neće platiti.
Srbija je, međutim, najavila da će avioni biti remontovani i modifikovani u savremeniju verziju, što bi u narednih nekoliko godina moglo da košta izmedju 180 i 230 miliona dolara. Stručna javnost ocenila je da je nabavka aviona dobra vest za lovačku avijaciju Srbije, ali da je ostalo nejasno zbog čega su tenkovi i oklopna vozila deo tog paketa, s obzirom da Vojska Srbije ima u svom naoružanju, ali i u rezervi, modernija oruđa u sasvim zadovoljavajućem broju.
Zahuktava se kampanja - da li je Srbija zadovoljna Nikolićem kao predsednikom?
Predsednički izbori koji treba da budu održani na proleće 2017. godine, postali su glavna politička tema u Srbiji u drugoj polovini 2016. Kao mogući predsednički kandidat vladajućeg bloka najčešće se pominje aktuelni predsednik Tomislav Nikolić, a spekuliše se i o mogućnosti da kandidaturu istakne premijer Aleksandar Vučić.
Deo medija, potpomognut funkcionerima vladajućeg bloka, vodi intenzivnu kampanju protiv ombudsmana Saše Jankovića i bivšeg ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, koji su pomenuti kao mogući zajednički kandidati opozicije. Jeremić je rekao da razmatra mogućnost da se kandiduje. Pred sam kraj godine kandidaturu je najavio i Janković, ali je naglasio da će do raspisivanja izbora ostati na mestu ombudsmana.
