Tramp pravi Veliku Srbiju?
Velika Srbija, ali i velika Albanija i Hrvatska zarad mira na Balkanu, predlog je bivšeg šefa Konzulata britanske ambasade u Banjaluci Timotija Lesa u analizi političke situacije na prostoru bivše SFRJ objavljenoj u uglednom američkom časopisu "Forin afers".
Predlog uticajnog bivšeg britanskog diplomate dogodio se gotovo istovremeno kada je novi predsednik SAD Donald Trampa uputio pozivnicu predsedniku RS Miloradu Dodiku na svečanu inauguraciju u Vašington, što bi mogao biti signal novih političkih vetrova. Dodik je, inače, u nekoliko navrata rekao da će RS 2018. sprovesti referendum o statusu, ako joj se ne vrate ustavne nadležnosti.
Plan u tri koraka
Les predlaže da u prvoj fazi Vašington treba da prihvati ponudu Albanaca za federalizacijom Makedonije i zahtev Hrvatske za trećim entitetom u BiH.
- U drugoj treba da sporne teritorije ostvare bliske veze sa maticama. U trećoj da im se omogući secesija i spajanje sa matičnim zemljama, a možda da u početku budu autonomne regije - kaže Timoti Les.
- Predlog će biti samostalna država - najavio je Dodik.
Timoti Les, sada direktor agencije Nova Evropa, smatra da u praksi RS nije u stanju da opstane kao entitet, već bi trebalo da bude autonomna u uniji sa Srbijom. On smatra da je došlo vreme za novi radikalni pristup uspostavljanja stabilnosti u regionu, pa bi Zapad trebalo da krene ka realizaciji ideje o nacionalnim državama.
- Hrvatski entitet u BiH bi se spojio s Hrvatskom, Republika Srpska i sever Kosova sa Srbijom, Preševska dolina, zapadna Makedonija i najveći deo Kosova s Albanijom. Crna Gora, za koju je moguće da ostane bez albanske enklave, može da bude nezavisna ili da se spoji sa Srbijom - sugeriše bivši diplomata.
Les ukazuje da je zagovarana multietničnost lepa, ali i neostvariva ideja. Priznaje i da je njegovo rešenje komplikovano, ali je uveren da će odvajanje umesto prisilnog suživota eliminisati rizik novih sukoba.
Zvanični London se za svaki slučaj preko ambasadora u Sarajevu Edvarda Fergusona ogradio od stavova Lesa.
- Vlada Ujedinjenog Kraljevstva snažno je posvećena suverenitetu, teritorijalnom integritetu i nezavisnosti BiH i drugih zemalja u regionu. Nema prekrajanja granica na Balkanu - kazao je Ferguson, ali je ostalo otvoreno pitanje da li je Lesova analiza probni balon za ozbiljnije akcije u budućnosti.
Nema prekrajanja bez rata
Lesov predlog, prema oceni analitičara Nove srpske političke misli Nikole Tanasića, zvuči kao "račun bez krčmara". On smatra da Srbiju ne treba naročito da zanima mišljenje bivših diplomata koji u penziji naprasno postanu pametni i ograđuju se od politike koju su vodili tokom službe.
- Naivno je i neozbiljno verovati da formiranje većih etničkih država ima za cilj ostvarenje mira, jer je to kao da se problem balkanskog bureta baruta rešava tako što se bure zapali. Nezamislivo je da prekrajanje granica ne dovede do etničkih konflikata. Ideja o velikoj Albaniji bi dovela do balkanskog haosa ne samo zbog Srbije, već i Crne Gore i Grčke, a od Makedonije bi ostalo parče neodrživo kao država - smatra Tanasić i dodaje da bi u slučaju podele od BiH ostao tamni vilajet kao leglo islama i teoririzma.
Tanasić navodi da bivši britanski diplomata Timoti Les ima veliko poverenje u SAD, iako je do rata došlo tamo gde se Amerika upetljala. Zato bi, smatra, Vašington najbolju ulogu odigrao ako prestane da se meša u tokove na Balkanu.
Rusija i Turska istisnule EU
Vodeću ulogu SAD u balkanskom scenariju Les opravdava činjenicom da je autoritet EU ozbiljno uzdrman, prvenstveno referendumom o Danu RS. On kaže da se situacija komplikuje, jer Rusija utiče na zaustavljanje integracije BiH ohrabrivanjem bosanskih Srba u nastojanjima za otcepljenjem, dok Turci pružaju podršku nezadovoljnom muslimanskom stanovništvu u regiji, pre svega Bošnjacima i makedonskim Albancima.
Bolje da se Amerika ne meša
Predsednik Centra za strateške alternative Aleksandar Mitić kaže da je sa srpskog aspekta jedna od velikih prednosti pobede Donalda Trampa ta što su izbore izgubili oni koji su bili začuđujuće fokusirani na stvaranje unitarne Bosne i nezavisno Kosovo. Takođe, i što je novi predsednik SAD najavio prebacivanje fokusa na druga svetska žarišta.
- Tačno je da je autoritet EU uzdrman na Balkanu. Ali, pitanje je zašto bi poverovali da bi dobro rešenje moglo da bude još jače prisustvo Vašingtona. Srbija upravo pokušava da ostvari balansiranu spoljnu i bezbednosnu politiku, da ojača vojnu neutralnost saradnjom sa Rusijom i geoekonomske pozicije saradnjom sa Kinom - ukazuje Mitić za "Vesti", ističući da bi Beograd trebalo da nastavi održavanje balansa koji podrazumeva i što bolje odnose sa Briselom i Vašingtonom.
Promena neophodna
- Ipak, dobro je što se razmišlja o novim pristupima prema Balkanu, jer se sve prethodnih 25 godina pokazalo izuzetno neuspešnim, ali sa ovako radikalnim predlozima treba biti obazriv - zaključio je Mitić.
Zato, prema rečima Mitića, ne treba prizivati neka hipotetička rešenja u kojima bi ključne uloge u dramatičnoj rekompoziciji granica dobili oni kojima se drma uticaj ne samo na zapadnom Balkanu već u i okruženju, Turskoj, Ukrajini, celom Bliskom istoku.
