Srpski interes u Mustafinoj "zimnici"
Od zamrznutih funkcija nemamo gotovo nikakav interes. Interes imaju samo kafane oko parlamenta, pošto se mi "zamrznuti" poslanici po kafanama sastajemo i sastančimo, dok naše kolege u vladi Kosova svakodnevno idu u svoje kancelarije i navodno rade samo neke tehničke stvari. Dakle, restorani u Prištini mogu da imaju interes i značaj, a Srbi na Kosovu ne - kaže Slobodan Petrović, potpredsednik Skupštine Kosova.
Tri meseca je prošlo od kada su funkcioneri iz redova Srpske liste zamrzli rad u kosovskim institucijama. Odluka je doneta nakon što je u kosovskom parlamentu usvojen sporni Zakon o Trepči. Taj potez Srbi su povukli drugi put od kako su pre dve godine potpisali koaliciju sa strankom Ise Mustafe. Prvi put u rad su se vratili nakon dva meseca, ovoga puta čini se da njihov politički gest nije dotakao stranke albanske većine.
- Niko nas više ne shvata ozbiljno - ističe sagovornik "Vesti".
Koji su efekti "zamrzavanja" funkcija u kosovskim institucijama?
- Ne znam kakvi su efekti, ali sigurno znam da nemamo gotovo nikakve koristi. To je bila ishitrena odluka, po drugi put donesena bez šire konsultacije sa poslanicima i onima koji je trebalo da je sprovedu. Tom bojkotu umanjuje značaj i činjenica da je ne poštuju ministri Srpske liste, na čelu sa zamenikom premijera u kosovskoj vladi. S druge strane, ovo jeste bio pogrešan potez, jer od ponovnog zamrzavanja rada ne znam koliko možemo da pomognemo našim sunarodnicima koji su nam dali glas da se u parlamentu borimo za njih.
Kakve posledice?
- Srbi će svoje interese najbolje zaštiti kroz institucije čiji su deo, a tema Trepče mora biti deo dijaloga Beograda i Prištine. Srpska lista treba da vodi brigu o Srbima koji žive na Kosovu, naravno uz podršku vlade u Beogradu. Institucije u Prištini trenutno nude najbolji okvir za delovanje Srba na Kosovu, ali one nisu uvek naklonjene Srbima i kad ih još sami bojkotujemo onda tek ništa ne rade za interese srpskog naroda. Trenutno je u Skupštini na dnevnom redu budžet za narednu godinu, a prošle sedmice je bio Zakon o verskim slobodama, koji je direktno vezan za Srpsku pravoslavnu crkvu, i po mišljenju SPC od suštinskog značaja za crkvu i srpski narod. Mi nismo prisustvovali toj sednici, pa je usvajanje odloženo do daljeg. Nema nas ni dok se biraju funkcioneri u raznim agencijama, komisijama, javnim preduzećima, zamenik zaštitnika građana... Svako izgubljeno mesto je izgubljena šansa za zbrinjavanje nečije porodice. Mada me niko nije pitao, bio sam protiv i prvog i ovog drugog zamrzavanja učešća u institucijama Kosova. Ta odluka je doneta brzopleto i bez plana. Takođe, međunarodna zajednica na Kosovu ne razume i ne podržava našu odluku o zamrzavanju.
Briselski poker
Donose li dogovori u Briselu dobro Srbima na Kosovu?
- Nisam neposredni učesnik dogovora u Briselu i ne znam sve detalje, jer se u najvećoj meri informišemo putem medija. Dijalog je dobra šansa i prilika za rešavanje mnogih problema koje nemaju samo Srbi. Tako je to prilika za bolje sutra za sve koji žive na Kosovu bez razlike na nacionalnu i versku pripadnost. To je šansa koja ne bi smela da se prokocka, i pored toga što smo svedoci da se dogovori postignuti u Briselu ne sprovode na terenu.
Odluka je doneta zbog usvajanja Zakona o Trepči. Da li je potez Srba u Prištini uticao na stranke albanske većine?
- Ništa se nije promenilo. Obratili smo se i Ustavnom sudu, istakli šta smatramo protivustavnim i protivzakonitim. Odgovor je bio poznat. Sud nas je odbio. Rešenje sada treba da nađu oni koji su sve ovo zamrsili, presekli bez prethodne analize, a uzimajući u obzir upravo da nam je ovako ponovljena odluka umanjila kredibilitet i značaj.
Istovremeno se nastavljaju napadi i pljačkanja Srba povratnika. Je li uopšte moguć povratak u ovakvim uslovima?
- I pored toga što imamo ministra za povratak mislim da je proces povratka poražavajući i obeshrabrujući. Naravno da to nije krivica samo jednog ministra, velika odgovornost je na celoj vladi Kosova. Nažalost, još jedna neprijatna okolnost je što naše predstavnike u vladi gotovo niko ništa ne pita i njihov uticaj na donošenje odluka je minimalan. U situaciji smo da se aktivnost srpskog predstavnika sa najvišom pozicijom u vladi Kosova, zamenika Ise Mustafe, Branimira Stojanovića, od koga se očekivalo da bude prvi zaštitnik Srba na Kosovu, ogleda u broju objavljenih saopštenja posle kojih po nepisanom pravilu tim nesretnim oštećenim Srbima biti još teže. Neretko traže da im više ne pomaže i da ih ne štiti, jer im je od takve pomoći bezbednost ugroženija.
Da li kosovska vlada shvata ozbiljno pitanje Srba?
- Plašim se da ne u punoj meri. Pre svega zbog činjenice da Srbi imaju predstavnike u vladi (dva ministra, zamenika premijera, šest zamenika ministra i direktora Kancelarije za zajednica sa budžetom od milion evra), a oni, nažalost, imaju veoma malo ili gotovo da nemaju autoriteta da bilo šta urade.
Jedan od uslova koalicije Srpske liste sa partijom Ise Mustafe je bio Zajednice srpskih opština (ZSO). Dokle se došlo sa time?
- Naravno da je ZSO i njeno formiranje pitanje od velike važnosti. Nisam neposredno učestvovao u dogovorima vezanim za sastav vlade, dinamiku i uslove koji su prethodili tome, tako da možda nisam najkompetentniji za odgovor. Ali, mislim da trenutno niko ne zna dokle se stiglo sa ZSO ili možda ministar u kosovskoj vladi Ljubomir Marić* ima više informacija, pošto je on neposredno angažovan. Videh skoro u medijima da je vodio nekakvu delegaciju Srba sa Kosova u Brisel i predstavio ih tamo kao pripremni tim za formiranje ZSO. Nažalost, moje kolege poslanici Srpske liste i ja retko imamo priliku da se vidimo sa ministrom Marićem, kao i sa drugim našim članovima koji su u vladi Kosova.
Pravnik u politici
* Slobodan Petrović rođen je 21. decembra 1969. u Prištini. Ima diplomu pravnog fakulteta. Samostalnu liberalnu stranku osnovao je septembra 2006. godine, uz objašnjenje da mu je glavni cilj da pomogne Srbima da ostanu na Kosovu, poboljša životne uslove i obezbedi povratak raseljenih.
* Nakon izbora 2011. godine postavljen je za zamenika premijera Hašima Tačija. Bio je ministar za lokalnu samoupravu. Na poslednjim izborima na Kosovu, SLS se priključila koaliciji jedinstvene Srpske liste. Potpredsednik je svetske Liberalne internacionale.
* Oženjen je.
I Vi ste bili deo vlade. Šta ste Vi uradili da Srbima bude bolje?
- Da, u pravu ste. Samostalna liberalna stranka je bila deo vlade od 2007. do 2014. U tadašnjim uslovima uradili smo koliko smo mogli. Sa ove distance se vidi jasno koliko je to bio veliki i važan posao. Nemojte zaboraviti važnu činjenicu da je tada zvanični Beograd bio protiv bilo kakve saradnje sa političkim predstavnicima u kosovskim institucijama. Mi tada nismo imali najvažnijeg saveznika kojeg danas imamo. Ali, i pored svih problema, napravili smo više nego dobre rezultate. Uspeli smo da zaustavimo iseljavanje Srba, koje je do tada bilo u velikom procentu. Stvorili smo uslove za povratnike. Izgrađeno je više stotina stanova i kuća, i za povratnike i za socijalno ugrožene Srbe na Kosovu. U svim opštinama južno od reke Ibar u kojima većinu čine Srbi izgradili smo bolnice, domove kulture, vrtiće za decu, sportske objekte i terene, kompletnu infrastrukturu: putnu, električnu, vodovodnu, kanalizacionu... Više od tri hiljade ljudi smo uspeli da uposlimo i tako obezbedimo egzistenciju za njih i njihove porodice. Za sedam godina učešća u vlasti uspeli smo da preko vlade Kosova i međunarodnih donatora u opštine sa srpskom većinom investiramo preko 50 miliona evra! Osim toga, ono što mi se čini, jeste da je i usled teže situacije, kada prištinske institucije odvajaju toliko za Srbe, bilo manje međuetničkih tenzija i incidenata, koje su sada izraženije.
* Intervju sa Slobodanom Petrovićem urađen je u četvrtak, pre odluke Ise Mustafe da smeni ministra Ljubomira Marića.
