Zukorlić gradi mimo zakona

Strah od gubitka vlasti vodi gubitku vlasti. Kad vlast prizna da ne sme da uradi ono što je obavezna po zakonu, ona direktno potkopava državu, a kad nema države nema ni vlasti u njoj. Kad vlast saopšti da je politička stabilnost važnija od zakona, sama stvara svekoliku nestabilnost, pa i političku, jer samo je pravna država garant stabilnosti. U pravu je Vučić kad kaže da bi rušenje Zukorlićevog bespravno podignutog Univerziteta moglo biti opasno, naročito za njegovu vlast, ali priznati da zbog toga ne sme da sprovodi zakon mnogo je opasnije po državu, njene institucije i stanje u njoj. Mada, nije jasno zašto bi protesti desetak hiljada novopazaraca, zbog rušenja po zakonu, bili opasniji od protesta duplo većeg broja beograđana zbog nezakonitog rušenja u Savamali. Ne zna se koga je time više uvredio i ponizio, Srbe ili Bošnjake, samo je jasno da ih je podelio u dve kategorije građana i da je u oba slučaja ponizio državu.

Tačno, sve je to opasno, ali zakoni zato i postoje da neutrališu opasne situacije i ljude. Mnogo je opasnije, međutim, ako se zakoni ne sprovode ili se primenjuju selektivno na osnovu subjektivne procene opasnosti. Kada vlast izbegava opasnosti po nju samu tako što suspenduje zakone, ona postaje najveća opasnost po državu. To direktno vodi u bezakonje i anarhiju, ili u diktaturu.Nećemo rušiti Zukorlićev Univerzitet u Novom Pazaru jer bi to moglo da dovede do razbijenih glava i krvoprolića. Tim rečima je Vučić odgovorio na Zukorlićeve otvorene pretnje vladi da se uzme u pamet i ne igra vatrom, jer će se Bošnjaci pobuniti i masovno suprotstaviti svim sredstvima. Kakvu to poruku šalje?Neki kažu da je to dokaz da je Zukorlić jači od države. Ne mislim tako. To je samo dokaz da je država slaba, da njene institucije ne funkcionišu. A jači od nje onda može biti svako ko se drzne da to zloupotrebi. Na stranu sad moje mišljenje da tu impozantnu građevinu u Novom Pazaru, u koju je mnogo uloženo, zaista ne treba rušiti nego naći načina da se legalizuje, tim pre što Vučiću to ne bi bio prvi put da interveniše u pravnim stvarima. Uz to, u ovom slučaju to mu ne bi bio nikakav problem, budući da to može da reši lokalna vlast u Pazaru pod komandom uvek vernog sluge Rasima Ljajića.

Ako je moglo da se legalizuje na hiljade bespravno podignutih objekata, po upola manjoj ceni od one koju su plaćali građani pokorni koji su zidali po zakonu, ako mogu da se ne ruše čak ni one koje se ni ne mogu legalizovati, kao kuće Nikolićevih sinova, na primer, može onda i ova zgrada koja ipak ima nešto širu upotrebnu vrednost i veći značaj. Ali, nikako na ovaj način i sa ovim obrazloženjem, koje afirmiše dvostruke aršine prema građanima Sandžaka i Beograda, brigom za razbijene glave jednih a drugih ne.To znači da se Bošnjaka plaši ili ih uvažava više od Beograđana, pri čemu omalovažava i jedne i druge. Ako se pazaraca boji, predstavlja ih kao zastrašujuće siledžije i potencijalne teroriste. Ako je reč o uvažavanju prava Bošnjaka, zašto jednako ne poštuje i prava beograđana, zašto bi sandžaklije ako se pobune bile priznati borci za nacionalnu stvar, a oni koji to isto traže u Beogradu iz-dajnici i strani plaćenici.