Ekonomist: Trampova Amerika će postati mračna i osiromašena
Zakletva Donalda Trampa da će "Ameriku ponovno učiniti velikom" bila je moto Reganove kampanje iz osamdesetih. Glasači su i tada vapili za oporavkom nakon Karterovog mandata. Tramp je ovoga meseca izabran na istoj osnovi - obećanju istorijske promene, piše ugledni magazin "Ekonomist".
Ipak, postoji jedna razlika. Noć pred glasanje Regan je Ameriku opisao kao svetleći "gradić na bregu". Nabrajao je sve što Amerika može da učini kako bi svet učinila sigurnim, sanjao je o zemlji koja neće gledati u sebe nego prema drugima – zemlji koja će biti otvorena.
Tramp je obećao upravo suprotno – da će Ameriku staviti na prvo mesto, zahtevajući poštovanje od stranih vođa koji crpe SAD smatrajući njene vođe budalama. Rekao je da neće prepustiti svoju zemlju ni njene ljude lažnoj pesmi globalizacije. Reganova Amerika bila je optimistična. Trampova je ljuta.
Doba novog nacionalizma
Dobro došli u novi nacionalizam. Po prvi put od Drugog svetskog rata velike sile su istovremeno na putu različitih vrsta šovinizma. Poput gospodina Trampa, vođe Rusije, Kine i Turske prihvatile su pesimistični pristup u kome je diplomatija igra u kojoj se sukobljavaju nacionalni i internacionalni interesi. Velika je to promena koja svet čini opasnijim mestom.
Nacionalizam je klizav koncept. Upravo se zato političarima često čini kao pogodan alat za manipulaciju. U svom najboljem obliku ujedinjuje zemlju oko zajedničkih vrednosti kako bi se postigli ciljevi koji bi inače bili nedostižni. Taj građanski nacionalizam je pomirljiv i gleda unapred.
To je na primer kanadski inkluzivni patriotizam ili podrška nemačkih navijača na Svetskom prvenstvu u fudbalu. Građanski nacionalizam apeluje na univerzalne vrednosti poput slobode i jednakosti. Njegova suprotnost je etnički nacionalizam koji je agresivan i nostalgičan te se hvata za rasu i istoriju kako bi svoju naciju odvojio od ostalih. U najmračnije vreme 20. veka taj je nacionalizam uvukao svet u Drugi svetski rat.
Trampova pobeda udarac je tom građanskom nacionalizmu. Patriotizam Trampovih posleratnih prethodnika niko nije dovodio u pitanje, ali svi su oni podržavali američke građanske vrednosti i promovisali ih u inostranstvu. Čak i ako osećaj posebnosti američkim predsednicima nekada nije dopuštao da ulaze u neke velike međunarodne sporazume, Amerika je podržavala internacionalni pravni poredak i tako učinila i sebe i svet sigurnijim mestima, piše "Ekonomist".
I u Evropi cveta etnički nacionalizam
Gospodin Tramp preti da će slobodnije shvatati tu obavezu. Entički nacionalizam u isto vreme jača i na drugim mestima. U Rusiji je Vladimir Putin odbacio kosmopolitske liberalne vrednosti u korist mešavine slovenskog tradicionalizma i pravoslavlja.
Erdogan je Tursku okrenuo od članstva u EU i kompromisa s Kurdima i usmerio ka oštrijem islamskom nacionalizmu koji brzo detektuje uvrede i pretnje spolja. U isto vreme kineski nacionalizam je postao toliko ljut i osvetoljubiv da ga partija teško kontroliše. Zemlja možda zavisi od otvorenog tržišta, prihvata međunarodne institucije i želi da bude blizu Amerike, ali od 1990-ih školska deca na dnevnoj bazi primaju dozu "patriotskog" obrazovanja.
Čak i dok je etnički nacionalizam u usponu najveći svetski eksperiment u post-nacionalizmu posrće. Arhitekte Evropske Unije verovali su da će nacionalizam, koji je kontinet uveo u najveći rat ikada jednostavno nestati. Evropska Unija u njihovim je očima bila veća od nacionalnog rivaliteta, identitesko gnezdo u kojem neko u isto vreme može biti katolik, pravoslavac, Grk i Evropljanin u isto vreme.
To se nikada nije zapravo ostvarilo. Britanci su izglasali izlazak iz EU, a bivše komunističke zemlje poput Poljske i Mađarske okrenule su se ksenofobnom nacionalizmu. Postoji čak i mala, ali rastuća pretnja da bi i Francuska mogla da odustane i tako uništi EU.
Amerikanci su se posledni put okrenuli prema sebi za Prvog svetskog rata i posledice su bile porazne. Trampov novi nacionalizam mogao bi da završi isto. Kod kuće će proizvoditi netoleranciju i hraniti sumnje naspram manjina. Spolja, dok se druge zemlje povode za američkim primerom, globalni problemi postaju sve teže rešivi.
Gospodin Tramp mora shvatiti da će svoje politike morati da ostvari u konteksu ljubomornog nacionalizma drugih zemalja. Isključivanje neće toliko odrezati Ameriku od sveta koliko će je ostaviti ranjivom u metežu koji novi nacionalizam nosi sa sobom. Dok je globalna politika zatrovana, Amerika će ostati osiromašena i njena će ljutnja rasti.
Tramp rizikuje da se zatvori u začaranom krugu neprijateljstva. Još nije prekasno da napusti svoju mračnu viziju. Zbog svoje zemlje i celog sveta hitno mora da se vratiti prosvetljenom nacionalizmu pređašnjih predsednika, zaključuje "Ekonomist".
