Đulijani u problemu zbog Vučića: Pomagao "srpskim nacionalistima"
Rudi Đulijani se pominje kao najozbiljniji kandidat za funkciju američkog državnog sekretara. Nekada je ovaj republikanac upućivao ozbiljne kritike Hilari Klinton zbog njenih veza po svetu, ali sada bi mogao i sam da se suči sa istim kritikama, piše američka agencija Asošijeted pres.
Naime, kako piše ova agencija, Đulijani je za Trampa jedan od ljudi od poverenja, a prati ga glas da je savetovao strane političare, radio za lobiste i bezbednosne kompanije koje imaju "komplikovane odnose sa američkom vladom". A tu na scenu stupa i Srbija, pošto se kao jedan od primera Đulijanovih "problematičnih poslova" navodi i saradnja sa Srpskom naprednom strankom i njegova poseta Beogradu 2012. godine.
A kako je Đulijani često kritikovao HIlari Klinton zbog njenih veza sa stranim vladama i kompanijama preko donacija njenoj Fondaciji, sada se i sam suočava sa istom problematikom, piše AP.
- To što je Hilari radila sa Klinton fondacijom i sve usluge koje je Stejt department pružao za stotine miliona dolara, za mene predstavljaju jasno kršenje zakona o sukobu interesa - rekao je pre nekoliko meseci Đulijani za CNN.
Saveznici Slobodana Miloševića
Međutim, dok je Klintonova bila na funkciji, ona je bila ta koja je "izrazila zabrinutost" zbog Đulijanijevog putovanja u Beograd i susreta sa, kako navodi AP, "liderima srpske političke partije koji su nekada bili saveznici Slobodana Miloševića".
- Ovo je nečuveno - napisala je Klintonova u mejlu svojoj šefici kabineta Šeril Mils, koji se može pročitati na sajtu Vikiliks.
Poruka je datirana na 20. april 2012. godine i odgovor je na mejl Milsove u kome se uz naslov "Bivši gradonačelnik Njujorka pomaže srpskim nacionalistima", nalazi kratak izveštaj AP o tadašnjoj izbornoj kampanji u Beogradu i Đulijanijevoj poseti.
U tom tekstu piše da je Đulijani rekao da bi "mogao da postane savetnik srpskim nacionalistima koji su nekada bili saveznici pokojnom autokrati Slobodanu Miloševiću, ukoliko pobede na gradskim izborima u srpskom glavnom gradu".
- Đulijani je u petak rekao da će on i njegova konsultantska firma savetovati zvaničnike Srpske napredne stranke, ukoliko pobede 6. maja na izborima u Beogradu. Ta stranka će na izborima biti protivnik vladajućoj proevropskoj koaliciji... Đulijanijeva poseta je razljutila aktuelnog gradonačelnika Dragana Đilasa, koji je kritikovao bivšeg gradonačelnika Njujorka zbog podrške NATO bombardovanju Srbije i Beograda 1999. godine - navodi se u tom tekstu.
Sada agencija podseća da je, kada se saznalo o Đulijanijevoj poseti, američka Ambasada u Beogradu izdala saopštenje u kojem je navela da ne zauzima strane u srpskim izborima.
"Vođa partije s kojom se Đulijani sastao, Aleksandar Vučić, sada je predsednik Vlade Srbije", navodi AP.
Skidao Irance s liste terorista
Đulijaniju bi moglo da se zameri i što je više godina proveo u firmama koje su predstavljale vlade i multinacionalne kompanije, a interesi nekih od njih su različiti od interesa SAD.
On je tako držao govore, zahtevajući od Stejt departmenta da sa američke liste terorističkih organizacija skloni jednu iransku opozicionu grupu. Stejt department je skinuo organizaciju sa tog spiska 2012, u vreme kada je Hilari Klinton bila državna sekretarka.
Đulijani je u intervjuu za Njujork tajms u utorak rekao da nije nikada lobirao ni za čije interese, strane ili bilo koje druge.
A za prijatelje - 100.000 dolara po govoru
On je branio rad svoje konsultantske firme u Kataru, monarhiji u Persijskom zalivu, i novac koji je dobio za podršku iranskoj disidentskoj grupi "Mudžahedin e Kalk" (MEK) koju su SAD bile stavile na spisak stranih terorističkih organizacija. Đulijani je rekao da je njegova veza sa tom grupom vrlo otvorena.
- Imam prijatelje širom sveta. To nije ništa novo za mene, kada postanete gradonačelnik, postanete zainteresovani i za spoljnu politiku. Kada sam otišao sa funkcije, moj posao je uglavnom bio oko pravne pomoći i sigurnosti širom sveta - rekao je Đulijani.
Đulijani je konsultantsku firmu "Đulijani partneri" osnovao 2002. godine, a od kraja 2005. do početka 2007. je održao više od 100 plaćenih govora, većinom za po 100.000 dolara, piše AP.
