EK: Srbija ekonomski napredovala, ali ima manjkavosti u vladavini zakona
Premijer Aleksandar Vučić sastao se sa šefom Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport, koji mu je zvanično predao Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije.
Sastanku u Vladi Srbije prisustvovala je i ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, a nakon sastanka Vučić i Davenport će se obratiti javnosti na konferenciji za novinare.
Srbija je od Evropske komisije dobila u najvećoj meri pozitivan izveštaj o napretku u prethodnoj godini, kojim je konstatovan umeren, ali stabilan napredak naše zemlje, kako u okviru političkih, tako i ekonomskih kriterijuma.
Najbolje ocenjeni elementi su ekonomsko upravljanje zemljom, reforma državne uprave, kao i konstruktivna uloga Srbije u saradnji u regionu.
Pročitajte još:
* Srbija će, na kraju, morati da uvede sankcije Rusiji?
* EU ili Rusija: Lažna ili stvarna dilema za Srbiju?
* "EU traži da Srbija odmah objavi rat Putinu!"
* Oglasila se i Tahiri: Priština ne uslovljava Srbiju, manipulacija Beograda
U izveštaju se istovremeno daju preporuke za nove korake Srbije u sledećim mesecima.
Srpska vlada je uspela da smanji budžetski deficit, izvestan napredak postoji i u restrukturiranju državnih preduzeća, iako je javni dug i dalje visok, navodi se u Izveštaju-oceni koju je evropski komesar za proširenje Johanes Han obrazložio u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta.
Han je naglasio da su u dijalogu Beograd-Priština "dalji napori nužni u primeni dogovora s Kosovom".
Evropski komesar je podvukao da je "Srbija ostala privržena primeni tih dogovora, ostvarenih uz posredovanje EU" i naveo da je tu "ostvaren ograničen napredak zbog izbora u Srbiji i unutrašnje situacije na Kosovu", mada je zamah pokrenut početkom radova na mostu u Mitrovici i uspostavljanjem slobode kretanja.
Han je predočio da je u Srbiji umeren napredak ostvaren u pripremi državne uprave za ulazak u članstvo EU, mada je ukazao i na zaključak da još treba profesionalizovati i depolitizovati srpsku javnu upravu.
U oceni EK, kako je on naveo, ističe se da je posle izbora nova srpska vlada ostala privržena članstvu u EU kao glavnom cilju, a ojačano je uključivanje parlamenta, ključnih činilaca, civilnog društva u pristupni postupak.
Ipak, uvid, kvalitet zakonodavstva i efikasnost u nadgledanju izvršne vlasti moraju biti osnaženi, a hitni postupci ograničeni, "a cilj je i da se pospeši saradnja izvršne vlasti i nezavisnih regulatornih institucija", ukazao je Han.
Ocena EK je i da je u Srbiji uspostavljen zakonski i institucionalni okvir za poštovanje temeljnih prava, ali to još traži doslednu primenu, uključujući zaštitu manjina i grupa najviše izloženih diskriminaciji, od Roma do seksualno raznolikih grupa.
Kako je preneo Han, "nema napretka u stvaranju uslova za puno poštovanje sloboda izražavanja, u čemu je Srbija dostigla izvestan stepen pripremljenosti".
Kad je reč o reformi pravosuđa, EK ističe da su "neki koraci preduzeti da se poboljša sistem izbora kadrova po zaslugama i usaglasi mehanizam odlučivanja u pravosuđu, ali su dalji koraci neophodni da se suzbije politički upliv", pravosuđe je opterećeno nagomilanim slučajevima i pomanjkanjem besplatnog sistema zakonske pomoći.
"Srbija je ostvarila izvestan stepen pripremljenosti za suzbijanje korupcije, ali korupcija ostaje preovlađujuća na mnogim područjima i predstavlja ozbiljan problem", navela je Komisija.
EK podvlači da "napori za suzbijanje korupcije tek treba da daju opipljive rezultate, istitucionalni mehanizam još ne deluje kao ubedljiva snaga odvraćanja za korupciju, nužni su bitni rezultati u istrazi, donošenju presuda u slučajevima korupcije, uključujući visoki nivo".
U bici protiv organizovanog kriminala je dostignuta određena pripremljenost, uz novi zakon o policiji, reorganizaciju Ministarstva unutrašnjih poslova i prvi mehanizam ozbiljnog i organizovanog utvrđivanja uz korišćenje metodologije Interpola.
"Srbija je konstruktivno učestvovala u regionalnim inicijativama i radila na poboljšanju bilateralnih odnosa u duhu pomirenja, dobrim susedskim odnosima i uspostavila atmosferu koja omogućava rešavanje bilateralnih pitanja i nasleđa prošlosti", piše u godišnjem izveštaju EK.
"Potpisivanje u junu zajedničke deklaracije s Hrvatskom o rešavanju nekih bilateralnih pitanja bio je pozitivan događaj, a takav pristup je od ključnog značaja za pomirenje, mir, saradnju u regionu i treba da se dosledno nastavi."
EK ukazuje i na to da je "Srbija i dalje na udaru migracione krize", vlasti u Srbiji su i dalje spremne da zajedno sa susednim zemljama sarađuju u popisu i zbrinjavanju imigranata, a nužno je "da Srbija i dalje ulaže napore da se smanji broj zahteva za azil koje podnose njeni državljani u zemljama članicama EU".
