EU: Neophodan dogovor Beograda i Prištine
Evropska komisija smatra da se u sklopu pregovora o članstvu Srbije i Evropske unije mora ostvariti bitan napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, koji će biti okončan pravno obavezujućim sporazumom dve strane.
To je na skupu o napretku Srbije u pregovorima o članstvu s EU u Briselu, izjavio zvaničnik Evropske komisije Kristos Makridis, a izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister je stavio do znanja da je poglavlje 35 pregovora o članstvu sa Srbijom posebno i naglasio da je sređivanje odnosa s Kosovom deo pregovaračkog okvira o članstvu sa Srbijom.
Rezolucijom nemačkog parlamenta je, po njegovim rečima, postavljen zahtev da se poglavlje 35 mora otvoriti u vrlo ranoj fazi pregovora.
Nemački stav je, objasnio je Mekalister, da se poglavlje 35 otvori kao jedno od prvih i otud je tako bitno da dijalog Beograd-Priština na visokom nivou, 9. Februara, bude uspešan i da zaista dođe do suštinskog napretka i određenog preokreta.
Reformski zamor
Integracija Zapadnog Balkana
Srđan Majstorović, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije je ocenio da koncept integracije Zapadnog Balkaka u EU gubi snagu i na desnici i na levici unutar Unije i podvukao da ubedljivi dokazi predanosti proširivanju jedino mogu razvejati sumnje u valjanost te politike.
Na skupu o Srbiji, šef pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević ukazala na to da je za zemlje Zapadnog Balkana koje su u pregovorima s EU situacija ne mnogo povoljna, tome se više ne poklanja posebna pažnja u Uniji i zbog loše ekonomsko-socijalne situacije.
Potrebna su ogromna sredstva da se "pravna tekovina", propisi i standardi EU prenesu u zakonodavstvo kandidata za članstvo, a Srbiji će samo za pitanje zaštite prirodne sredine biti potrebno ravno šest milijardi da to sprovede, dodala je Tanja Miščević.
Ona je navela da jeste povoljno da posle 100 godina sve zemlje regiona imaju isti cilj ulaska u EU, ali je upozorila da, mada svi u EU govore o "zamoru od proširivanja", u ovakvoj situaciji to može izazvati "reformski zamor" kod kandidata za članstvo.
Normalizacija odnosa Beograda i Prištine
Makridis, visoki zvaničnik Generalne direkcije za susedstvo i proširivanje EK, naglasio je da stav Evropske komisije komisije u pregovorima o članstvu sa Srbijom jeste da je Kosovo sastavni deo pregovora i da se mora ostvariti napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Nužno je da se u tome postojano napreduje i ceo proces mora se okončati pravno obavezujućim dokumentom, i to u ranoj fazi postupka koji Srbiju vodi u članstvo EU, rekao je Makridis.
Izveštač EP za Srbiju Mekalister je naglasio da je važno da 9. februara dođe do bitnijeg napretka u dijalogu Beograd-Priština.
- Visoka predstavnica EU (Federika Mogerini) je ostavila vremena za sazivanje tog sastanka i vrlo sam srećan što dolaze gospodin Aleksandar Vučić i gospodin Ivica Dačić, kao i predstavnici Kosova.
"I nadam se", dodao je on, "da će doći do određenog prodora i suštinskog napretka".
Savet ministara EU, zemlje članice su te koje odlučuju o otvaranju prvih poglavlja u pregovorima sa Srbijom, "ali kao Nemac kažem da smatram da je ovo godina da prva poglavlja budu otvorena, zato što smatram da moramo poslati signal srpskoj vladi da shvatamo da je ona ostvarila suštinski napredak poslednjih meseci", istakao je Mekalister.
Pročitajte još:
* EP: Srpski voz putuje prema Briselu
* "Zapad očekuje priznavanje Kosova, moja platforma ih neće zadovoljiti"
Otvaranje pregovora bez odlaganja
Dušan Reljić iz nemačkog Instituta za međunarodnu politiku i bezbednost je ukazao na to da je od 2009. ekonomska i finansijska kriza imala razorne posledice za zemlje kandidate za članstvo u EU. Došlo je do pada trgovine i direktnih inostranih investicija, smanjene su doznake zaposlenih u EU, austrijske, italijanske, francuske i grčke banke su povukle kapital, tako da sad u Srbiji banke rade samo sa uštedama građana.
Zemlje Zapadnog Balkana otud moraju da traže druge izvore sredstava što ih ne približava Uniji.
Reljić je podvukao da iskustvo iz ranijih ciklusa prijema novih članica u EU dokazuje da je "najsnažnija moć EU za preobražaj zemalja kandidata, to da vodi pregovore".
I, kako je rekao, "ja se snažno zalažem za otvaranje pregovora bez ikakvog odlaganja, jer to ništa ne košta EU".
Neki važni problemi u senci kosovskog pitanja
Reljić je primetio da u javnosti zapadnobalkanskih zemalja postoji uverenje da je posebno kosovsko pitanje postalo oruđe kojim su se EU i neki važni činioci u EU na to pitanje usredsredili, a da se veoma malo pažnje poklanja drugim pitanjima u Srbiji i regionu. Reljić tu ukazao, pored ostalog, da je vlada u Makedoniji, zemlji kandidatu za članstvu, uhapsila neka lica pod optužbom za navodni pokušaj državnog udara. Dodao je i da je demokratska opozicija u Srbiji veoma zabrinuta zbog načina na koji neke ličnosti u vladi, a posebno premijer, postupaju prema opoziciji i određene institucije, uz snažan napad na ombudsmana.
