"Beograd povlači ručnu kočnicu u vožnji ka EU"
"Kada je na teren istrčao 'novi ulitimatum glavne kosovske pregovaračice u Briselu Edite Tahiri', to je veoma uzbudilo političke duhove u Beogradu, jer je postalo jasno da se od Srbije traži jasnije opredeljivanje između Istoka i Zapada", smatraju analitičari.
Međutim, ponašanje srpskih vlasti, a posebno premijera Aleksandra Vučića, sugeriše da se u tome igra na dobijanje u vremenu. I na proizvodnju neizvesnosti s kojom se najlakše vlada. U ovom slučaju to je bio Tahiri-ultimatum koji je iz patriotskog ugla svarljiviji javnosti jer ne problematizuje zahteve Srbiji da uvede sankcije Rusiji. A to je, kako tvrde pojedine diplomate u Beogradu, glavni razlog za zastoj u EU integracijama, a ne led na briselskom dijalogu.
Međutim, način na koji je, bar verbalno sve kulminiralo, ukazuje da i sam Beograd povlači ručnu kočnicu u vožnji ka EU. A sasvim je drugo pitanje i mogućnost kretanja u rikverc nedovoljno iskrenih "jevropejaca" na vlasti. Predsednik Nikolić je rekao da će podržati Vladu ako odustane od dijaloga, jer su se (neprelazne) "crvene linije" opasno približile zemlji.
Pročitajte još:
* Sporni dokument Edite Tahiri uneo pometnju: A šta se traži od Srbije?
* Oglasila se i Tahiri: Priština ne uslovljava Srbiju, manipulacija Beograda
"Dakle, 'ručna' je ipak podignuta. Bar kao priprema terena za očekivane loše vesti iz Brisela: nagoveštava se da će sledeći izveštaj EK o napretku Srbije biti nepovoljniji od ranijih. To objašnjava i odlaganje otvaranja novih poglavlja, možda u novembru, ili decembru... a očekivana su u oktobru", navode analitičari.
Angela Merkel je svojevremeno insistirala na desetak neuralgičnih tačaka koje moraju da se regulišu drugim nazivom za priznanje Kosova - tzv. "sveobuhvatnim sporazumom o normalizaciji". Pa da tek onda Srbija može u EU.
"Zato bi za prevazilaženje agonije u kojoj je svaka nedelja istorijska i prekretna, bar kad je Kosovo u pitanju, mnogo bolje bilo da se otvore karte i iznese plan koji, recimo, može da glasi: nećemo priznati Kosovo kao članicu UN. Ali, recite šta sve treba da se uradi da stvari u životu teku kao da je ono priznato. Ustvari, vlasti i 'raduckaju' pomalo na tome, ali ih zbog ostajanja na vlasti sramota da to priznaju. Nejasne priče o špijunaži, uz sve, samo maskiraju i to raduckanje i taj stid", zaključuju analitičari.
