"Beograd povlači ručnu kočnicu u vožnji ka EU"

Međutim, ponašanje srpskih vlasti, a posebno premijera Aleksandra Vučića, sugeriše da se u tome igra na dobijanje u vremenu. I na proizvodnju neizvesnosti s kojom se najlakše vlada. U ovom slučaju to je bio Tahiri-ultimatum koji je iz patriotskog ugla svarljiviji javnosti jer ne problematizuje zahteve Srbiji da uvede sankcije Rusiji. A to je, kako tvrde pojedine diplomate u Beogradu, glavni razlog za zastoj u EU integracijama, a ne led na briselskom dijalogu.

Međutim, način na koji je, bar verbalno sve kulminiralo, ukazuje da i sam Beograd povlači ručnu kočnicu u vožnji ka EU. A sasvim je drugo pitanje i mogućnost kretanja u rikverc nedovoljno iskrenih "jevropejaca" na vlasti. Predsednik Nikolić je rekao da će podržati Vladu ako odustane od dijaloga, jer su se (neprelazne) "crvene linije" opasno približile zemlji.

"Dakle, 'ručna' je ipak podignuta. Bar kao priprema terena za očekivane loše vesti iz Brisela: nagoveštava se da će sledeći izveštaj EK o napretku Srbije biti nepovoljniji od ranijih. To objašnjava i odlaganje otvaranja novih poglavlja, možda u novembru, ili decembru... a očekivana su u oktobru", navode analitičari.

Angela Merkel je svojevremeno insistirala na desetak neuralgičnih tačaka koje moraju da se regulišu drugim nazivom za priznanje Kosova - tzv. "sveobuhvatnim sporazumom o normalizaciji". Pa da tek onda Srbija može u EU.

"Zato bi za prevazilaženje agonije u kojoj je svaka nedelja istorijska i prekretna, bar kad je Kosovo u pitanju, mnogo bolje bilo da se otvore karte i iznese plan koji, recimo, može da glasi: nećemo priznati Kosovo kao članicu UN. Ali, recite šta sve treba da se uradi da stvari u životu teku kao da je ono priznato. Ustvari, vlasti i 'raduckaju' pomalo na tome, ali ih zbog ostajanja na vlasti sramota da to priznaju. Nejasne priče o špijunaži, uz sve, samo maskiraju i to raduckanje i taj stid", zaključuju analitičari.