Strazbur kažnjava zbog sporih sudova
Nije novina da parnice u Srbiji mogu da traju i više decenija i da je sporost u izricanju presuda već hronična boljka srpskog pravosuđa.
Zbog toga se oni najuporniji građani obraćaju Strazburu, gde im Evropski sud za ljudska prava presuđuje višestruko veće iznose kao naknadu nematerijalne štete zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku. Umesto 300 evra koliko im je Ustavni sud Srbije izrekao, Sud u Strazburu, recimo, dosudio je klijentu pravo na naknadu u iznosu od 1.500 evra, pet puta većem iznosu.
Javnost je za ovaj podatak saznala na nedavnom godišnjem savetovanju sudija u Vrnjačkoj Banji, kada je zastupnica Srbije Nataša Plavšić navela da se radi o presudi u predmetu "Savić i drugi protiv Srbije". U ovom predmetu, osmoro srpskih državljana tužilo je državu zbog toga što su njihovi krivični i parnični postupci pred domaćim sudovima trajali između sedam i devet godina!
Pročitajte još:
* "EU jedini izbor za opstanak Srbije"
* Kakve posledice će osetiti Balkan ako Britanija napusti EU?
* "Ima simbolike što se EU raspada baš na godišnjicu kraha SFRJ"
- Evropski sud nije obrazložio zašto smatra da su iznosi koje je dosudio Ustavni sud mali - požalila se zastupnica Srbije pred Sudom u Strazburu.
Srpske sudije tvrde da iznosi koje oni izriču nisu mali kada se uzmu u obzir prosečne plate i penzije u Srbiji. Međutim, kada njihove kolege u Strazburu nalože višestruke veće iznose koje država mora da isplati oštećenim strankama, u krajnjem skoru državu to višestruko košta. Ipak, ovu vrstu pravde dočekaju samo oni najuporniji, jer većina građana odustane od gonjenja države zbog nerazumno dugog suđenja. Pogotovu nakon što je od 1. januara ove godine stupio na snagu Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku koji je postupak sa Ustavnog prebacio na redovne sudove. Sam postupak je dodatno iskomplikovan kao da je zakonodavac želeo da se građanima smuči i sama pomisao da finansijski kazne tromo pravosuđe i razvlačenje po sudovima.
Slučaj za Ginisa
Vidoje Janković, tada već 79-godišnji starac iz okoline Čačka, dobio je 2011. odštetu od države Srbije od 400.000 dinara i plus 133.000 dinara na ime sudskih troškova, jer je sudski spor koji je vodio sa bratom trajao punih 30 godina! Braća su se sporila oko nasledstva, a suđenje za Ginisa u trajanju od tri decenije dovelo je do toga da je imanje koje je trebalo da podele propalo, s obzirom na to da nisu mogli da ga obrađuju jer je bilo pod sporom.
- Po novom zakonu, stranka prvo treba da uloži prigovor radi ubrzanja postupka. O tom prigovoru odlučuje predsednik suda pred kojim se postupak vodi. Ukoliko se sudija pozitivno izjasni, tek onda se piše zahtev za naknadu štete koji se dostavlja Državnom pravobranilaštvu. Ali u praksi, bar je to slučaj naše kancelarije, u pravobranilaštvu uopšte ne reaguju, iako imaju dva meseca rok da se izjasne. A tek nakon tog roka stranka stiče pravo da tuži državu nadležnom sudu. Mi smo imali slučaj da pravobranilaštvo nikada nije odgovorilo i da je stranka na kraju odustala da tuži državu - navodi za "Vesti" Dragan Jovanović iz Advokatske kancelarije Savić.
Skupi advokati
Podatak da stranka ima pravo da podnese novi prigovor tek posle isteka četiri meseca od prijema rešenja kojim mu je prvi prigovor odbijen, ukazuje na to da se sam postupak za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku kreće u granicama nerazumnog odugovlačenja.
- Kada bi se uvele sankcije za nepostupanje po prigovoru, mislim da bi se stvari ubrzale - konstatuje Jovanović.
Kada se pored komplikovane procedure uzmu u obzir i advokatski troškovi, jasno je zašto je pravo na suđenje u razumnom roku u Srbiji i dalje teško ostvarivo.
