"Region ekonomski napredovao, naročito Srbija"
"Balkanske zemlje napredovale su po pitanju ekonomije i uspele da se oporave, a Srbija je po tom pitanju naročito puno uradila", izjavio je danas glavni analitičar za istočnu Evropu londonskog Ekonomista - Intelligence Unit, Maksimilijan Lambertson.
On je u uvodnom razgovoru sa urednikom i konsultantom Ekonomista, Džonom Endrjusom, na otvaranju Sedmog Samita EU - jugoistočna Evropa, o održivom razvoju za Balkan - Srbija u vodećoj ulozi, u organizaciji tog londonskog nedeljnika, rekao da je u regionu Balkana slika mnogo jasnija kada je reč o ekonomiji, nego po pitanju politike.
- Sada imamo najbolju ekonomsku sliku sve od svetske ekonomske krize. U poslednje tri godine je došlo do poboljšanja, kao i u ekonomiji EU. To je dobra vest i za Balkan. Imamo i malo jači rast plata i zaposlenja. Srbija ima dobar ekonomski rast ove godine - rekao je Lambertson na konferenciji čiji je medijski partner agencija Tanjug.
Kako je rekao, EU je takođe imala najviši rast prošle godine, ali je još vrlo oprezna.
Lambertson je kazao da su privatne investicije počele da rastu u regionu u poslednje dve ili tri godine i da privreda Ruminije ima najveći rast privrede.
Kaže da su "Srbija i Crna Gora mnogo napredovale, kao i Kosovo".
Lambertson ističe da su na Balkanu Srbija i Hrvatska brže izašle iz perioda oporavka od ostalih balkanskih zemalja.
"Srbija je na putu rasta, tu su došle najveće kineske invesiticije".
Kada je reče o učlanjenju u EU, Lamberson ističe da se ono očekuje 2025. i da su prvi u redu Crna Gora i Srbija, ali da treba videti kako će se rešiti pitanje Kosova kada je reč o Srbiji.
Dodao je da bi Albanija trebalo da otvori pregovore sa EU naredne godine.
Ukazao je da je po pitanju Kosova predsednik SAD Donald Tramp uspeo da promeni pravac politike i da menjanje granica jeste zamislivo, ali teško sprovodivo.
- Pregovrači su uvideli da treba da promene spektar o čemu mogu uopšte da pregovraju, menja se središte pregovora, videćemo u kom pravcu će ići u smislu deblokiranja odnosa Srbje i Kosova i kako bi moglo da dođe do prisutpanja EU - smatra Lamberston.
Rekao je da Balkan treba da se učlani u EU zbog staiblnosti privrede, dok sa druge strane EU neće da prihvati nikog sa teritorijalnim sporom.
On je naveo da spor Hrvatske i Slovenije blokira Hrvatsku da uđe u evrozonu i da bi Hrvatska trebalo tu da bude konstruktivna, kao i po pitanju odnosa sa BiH i Srbijom.
Dodaje da stalno postoji "ta tenzija sa Hrvatskom" koja bi mogla dosta da doprinese u otklanjanju povremenog ometanja koje se pojavljuje u tim odnosima.
Stručnjak Ekonomista Lambertson, kada je reč o uticaju Rusije na Balkan, kaže da je ta zemlja dosta uključe, a posebno u odnosima sa Srbijom, ali da Rusi dosta daju izjave, ali ne nude mnogo finansijske podrške.
Evropske zemlje će imati manje novca na raspolaganju od EU u narednom periodu, kaže Lambertson dodajući da se trenutno pregovra o tome koliko treba da doprinesu Mađarska i Poljska.
- Trenutno EK razovara o tome da uvede određene odredbe i kaže da će finansije biti na raspolaganju ako se ispune određeni uslovi - rekao je on i napomenuo da zemlje Balkana mogu da koriste samo IPA fondove.
Lambertson ističe da je jedan od velikih problema regiona što ima sve manje stanovnika uopšte, a ne samo sve manje mlade obrazovane radne snage.
Dodao je da je dobar stva što se smanji migratorni talas ka balkanski zemljama, pošto je granica između Makedonije i Grčke postala jača.
Lambertson kaže da je i dalje problem na Balkanu što narod smatra da je zemlja rasporadata stranim kompanijama.
Po pitanju NATO, očekuje da će Makedonija biti najnovija i poslednja članica na Balkanu i da je očigledno da Srbija neće postati član zbog svoje neutralne politike koju vodi zbog konfklikta devedesetih godina.
Dodao je da Srbija ima saradnju sa NATO u okviru borbe protiv vanrednih situacija.
Lambertson, takođe, smatra da NATO više nema osnovu svrhu pošto, kako je rekao, više nema hladnog rata.
