Zeleni Nemačke: Srbija nije sigurna zemlja
Savezna Vlada u Berlinu odgovorila je na obiman upitnik poslanika Zelenih o stanju ljudskih prava u Srbiji, prenosi Dojče vele.
Zeleni smatraju da Srbija ne treba da bude "zemlja sigurnog porekla".
Igra ironije je da je upravo jedan političar nemačkih Zelenih odlučujuće uticao na to da Srbija i komšijske zemlje tzv. Zapadnog Balkana budu proglašene "zemljama sigurnog porekla".
Jer, Zeleni se decenijama bore protiv načelnog proglašavanja zemalja "sigurnim", tvrdeći da su progon i diskriminacija teoretski moguće u svakoj zemlji sveta. Drugačije je mislio pokrajinski premijer Baden-Virtemberga Vinfrid Krečman kada je 2014. dao svoj blagoslov u Veću nemačkih pokrajina (Bundesrat).
U sredu su Folker Bek i Luize Amtsberg, poslanici Zelenih zaduženi za migracionu, odnosno izbegličku politiku, zatražili od vlasti da skinu Srbiju i BiH sa liste sigurnih zemalja:
"Svrstavanje Srbije u zemlje sigurnog porekla bilo je i ostalo pogrešan signal. Stanje ljudskih prava je tamo i dalje loše", pišu to dvoje poslanika u zajedničkoj izjavi. To zaključuju iz odgovora Savezne vlade na obiman upitnik koji su kao poslanici podneli.
Nemačka vlada poručuje da stanje ljudskih prava u Srbija generalno odgovara "međunarodnim standardima". To ne znači da je situacija ružičasta:
"Prema izveštajima nevladinih organizacija u Srbiji, česti su slučajevi porodičnog nasilja koje je usmereno protiv žena i dece. Savezna vlada nema pouzdane podatke o učestalosti. Krivično-pravno procesuiranje nasilja nad ženama se u praksi ispostavlja kao teško, jer žrtve često iz straha od osvete ne žele da daju iskaze nadležnima".
Što se tiče slobode medija, Vlada u Berlinu ukazuje da "u Srbiji još nisu ostvareni uslovi za puno korišćenje prava na slobodu mišljenja. Znatan problem ostaje ekonomska zavisnost medija od oglašavanja. Do sada u Srbiji nema shvatanja medija kao četvrte grane vlasti. To je pokazala i izložba Necenzurisane laži koju je u julu 2016. organizovala vladajuća partija SNS. Tu su u jednoj beogradskoj galeriji bila izložena 2.523 medijska priloga koji su se kritički bavili radom premijera".
