Tajna dokumenta NATO-a (3): Vlada u Rimu sluša Vašington
Prvu komisiju za osiromašeni uranijum (OU) u Italiji osnovalo je 2000. godine Ministarstvo odbrane. Radila je pod rukovodstvom poznatog lekara-hematologa Mandelija (Mandelli), neprikosnovenog autoriteta u svojoj struci. Mandeli je na konferenciji za medije na početku istrage unapred najavio rezultat - "Ovo će biti lak posao. Više se plašim baterije mog kvarcnog sata nego uranijuma."
Zatim su u Skupštini, i to u Senatu, a ne u Parlamentu bile osnovane dve komisije (2003. i 2005). Jednu je vodio senator (ultradesne) Lega Norde, a drugu senator levice.
Dok je "Mandelijeva komisija" koju je osnovalo Ministarstvo odbrane isključila mogućnost da je osiromašeni uranijum škodljiv, druga, senatorska komisija zaključila je suprotno - OU je verovatno štetan za zdravlje i okolinu.
Nedostupan izveštaj
- Ono što je zanimljivo to je da ovaj prvi senatorski izveštaj može da se nađe na internetu, ali drugi izveštaj ne može nigde da se nađe - rekao je Falko Akame, penzionisani admiral Sredozemne flote NATO-a u razgovoru za "Vesti" koji smo s njim 2008. i 2009. godine vodili u Rimu povodom njegove knjige "Osiromašeni uranijum - istina".
- Parlament je u više navrata postavio pitanje Vladi Italije i Ministarstvu odbrane i dobili smo odgovor koji uglavnom glasi 'nema dokaza da je OU povezan s oboljenjima vojnika - kaže Akame.
Mirovne misije unosan biznis
Falko Akame naglašava da su ratne ili takozvane mirovne misije zapravo velikim delom uslovljene interesima onoga što je Ajzenhauer zvao "vojno-industrijski kompleks".
"Mnogo novca troši se na te misije i mnogo tog novca završi u rukama vojne industrije koja nudi sve što treba - vojna vozila, oružje, odeću... takođe i civilne industrije u manjoj meri. Dakle, kao što sami znate postoji deo u tim misijama deo koji nije nimalo humanitaran", zaključuje Akame.
On ocenjuje da je "stav italijanske vlade po ovom pitanju isti kao stav američke vlade". Akame veruje da žrtava i obolelih ima znatno više nego što to govore zvanični podaci jer se ne zna ko sve umire i od čega i nemoguć je uvid u to šta se dešava u bolnicama.
Naš sagovornik dodaje i da je italijanska vlada računala samo slučajeve počev od 1996. godine dok njegova organizacija za zaštitu veterana ANAVAFAF ima evidentirane prve slučajeve oboljenja već 1994. godine posle operacije u Somaliji 1993. godine.
- Posle toga, serija teških oboljenja počela je među vojnicima koji su boravili u Bosni i na Kosovu - kaže Akame.
On smatra da Italija nema tradiciju vođenja brige o svojim vojnicima i kao primer navodi da su u Drugom svetskom ratu oni na ruski front slani u cipelama s kartonskim đonom. Prema njegovom mišljenju, na Kosovu je Italija dobila najgori sektor - zapadni koji je i prema zvaničnoj i svakako nepotpunoj mapi NATO-a najžešće bombardovan oružjem s osiromašenim uranijumom.
Akame veruje da se to možda dogodilo i zato što su drugi bili bolje obavešteni i upozoreni o opasnim posledicama OU.
"To su samo pretpostavke, naravno, ali vrlo je moguće da se Italijani nisu naročito borili za sektor koji će dobiti prosto zato jer ih nije mnogo brinuo rizik od posledica OU."
Zloupotreba moći
Akame smatra da "naravno" postoji američki pritisak da istina ne izađe na videlo.
"Kada kažete NATO zapravo kažete SAD. Oni, naravno, ne žele da budu odgovorni za ono što se desilo, za sve strašne posledice osiromašenog uranijuma. Jasno je da postoji pritisak i jasno je, na osnovu ovih dokumenata Kfora, da je ovde reč o zloupotrebi moći", kaže Akame.
O tome da li postoji parlamentarna kontrola vojnih snaga - ono što je zvanično jedan od ključnih principa NATO-a, naš sagovornik ističe:
- Kod nas u Italiji američke baze imaju eksteritorijalnost. Imamo na primer atomsku bombu, između ostalog, u bazi u Avijanu. Mi nemamo nikakvu kontrolu nad tim jer mirovni ugovori iz 1945. ne daju mogućnost ni Parlamentu, ni Vladi Italije da bilo šta kontrolišu. Drugi sličan slučaj: imamo antipersonalne mine u američkoj bazi u Livornu. Italija nema uvid u to. Italija zvanično nema mine, ali imaju SAD u Italiji - kaže Akame.
Vojska utočište za siromašne
Naš sagovornik objašnjava da su italijanski vojnici nastavili da idu u takozvane mirovne misije i posle učestalih informacija o oboljenjima.
"To je pitanje novca. Kada trupe idu napolje zarađuju 20 puta više nego u Italiji. Ovde zarađuju 1.000 evra. Treba da znate da u Italiji ima mnogo siromašnih i za njih je vojska utočište."
Bez maske u uranijumski vulkan
O tome do koje mere niko nije vodio računa o italijanskoj vojsci - svedoči amaterski snimak jednog učesnika za vreme operacije uništavanja uranijumske municije u selu Vukanovci (kod Kaknja, centralna Bosna) izvedene 18. avgusta 1996. godine pod imenom "Operacija vulkan".
Na snimku se vide italijanski vojnici koji goloruki, u oblaku uranijumske prašine, bez maski čiste teren od ostataka uranijumske municije. Snimak je objavljen 27. februara 2002. godine u istraživačkoj reportaži novinara Zigfrida Ranučija na tv RaiNews24.
.Jedan od učesnika operacije kaže: "Nismo znali da je reč o uranijumu. Operacija je ponavljana 18 puta u toku dana. Bilo je nas 15 Italijana, bilo je i Španaca i Francuza. Od nas Italijana dvojica su dobila rak limfnih žlezda, šestorica obolela od manje teških bolesti, a dvojici su se rodila deca s deformitetima".
Emisija je svojevremeno šokirala Italiju, ali posle toga OU više nije bio tema velikih medija.
Ravnodušna vlast u Beogradu
Šta se dešava sa civilima na Kosovu, ako je stanje ovako strašno među vojnicima koji su u zapadnom delu boravili samo šest meseci?
Falko Akame kaže da niko nije pokazao interes da se otvori ovo pitanje i nađu odgovori.
"Čak ni vlasti bivše SR Jugoslavije odnosno Srbije nisu pokazale ni najmanje zanimanje za ovo pitanje. Očekivao sam obrnuto", kaže on.
Admiral Akame prilikom razgovora za "Vesti" u Rimu 2009. godine nije krio da je povređen zbog ravnodušnosti vlasti u Beogradu.
- Poručio sam im po mojoj saradnici i novinarki Mariji Lini Veki da se bar pismeno obrate komisiji za OU italijanskog parlamenta tražeći rezultate parlamentarne istrage. Ništa nisu učinili, a ja nikada nisam dobio nijednu reč od vaše ambasade - rekao nam je on tada.
- Možda smatraju da je bolje da ćute - dodao je Akame.
