Svetinja čuvar srpskog roda
U prisustvu velikog broja vernika, naročito dece i gostiju sa celog Kosova i Metohije i iz unutrašnjosti Srbije, manastir Banjska kod Zvečana, koji je nedavno proslavio sedam vekova postojanja, obeležio je prekjuče svoju hramovnu slavu - prenos moštiju Svetog Prvomučenika arhiđakona Stefana.
Svetu liturgiju ovim povodom služio je vladika raško-prizrenski Teodosije, koji je okupljenim vernicima između ostalog poručio:
- Nama su ova svetinja i ova zemlja, osveštane molitvama, krvlju i suzama podvižnika koji su ovde živeli, predate da ih mi čuvamo, da ih obnavljamo, da ih prenosimo budućim generacijama... Ne smemo da budemo najgori u srpskom narodu i da se u naše vreme ugasi taj plamičak vere, nade i zadužbinarstva. Manastir Banjska treba da bude stožer, stub oko kojeg ćemo se savijati i za koji ćemo se držati, da nas ne bi razni vetrovi ovog sveta, sa ovog mesta, odneli ko zna kuda.
Vladika Teodosije je još naglasio da su naši sveti kraljevi podizali zadužbine po svojoj zemlji, sebi za dušu i za spomen, a na korist svome rodu.
- Svi dolazimo u njih da se molimo Gospodu i da tu potvrđujemo ko smo, koga smo roda i za koga smo opredeljeni - dodao je vladika raško-prizrenski.
Manastir Banjska zadužbina je kralja Milutina Nemanjića iz 14. veka, po značaju bila je odmah iza Studenice, Mileševe i Sopoćana, pred najezdom tuđina ktitorove mošti 1460. godine sklonjene su u Sofiju, gde se i danas čuvaju. Srbi na severu Kosova željno čekaju da se vrate u Banjsku. Najnovija obnova manastira počela je 2004. godine, a radovi na manastirskom konaku 2015. godine.
Rušen i pretvaran u džamiju
- Sudbina manastira Banjska umnogome podseća na sudbinu srpske države i srpskog naroda, kao što je bila velelepna u srednjem veku, pre najezde Otomana, na kraju rušena, pa pretvarana u džamiju, konjušnicu, pa opet vaskrsla i obnovljena, Banjska je poslednjih godina ponovo preporođena i još će se na njoj intenzivno raditi - rekao je zamenik direktora Kancelarije za KiM Dušan Kozarev, koji je prisustvovao svečanosti.
