Zaborav put u nova stradanja
Poslednjih nedelja u listu "Politika" vodi se žučna polemika između čelnih ljudi Srpskog memorijala i v. d. direktora Muzeja žrtava genocida u Beogradu Veljka Đurića Mišine o potrebi da Srbija dobije mesto za imena svih srpskih žrtava u 20. veku. Jedan od aktera te prepiske, inicijator i predsednik Skupštine Društva za podizanje Memorijalnog centra srpskim žrtvama genocida u 20. veku, proslavljeni srpski šahista Aleksandar Matanović u razgovoru za "Vesti" kaže da je i sam zbunjen Đurićevim istupom.
Ideja o izgradnji Srpskog memorijala dobila je najširu podršku, ali su se pojavili i protivnici?
- Da su za ovih dvadesetak godina uradili barem nešto, ne bismo imali ni "bljeskove" ni "oluje", ni vraćanje ustaškog zaveta "Srbe na vrbe". Neki očito nisu svesni da ova generacija Srba ima izbor: ili da gradi Srpski memorijal, ili da sadi vrbe.
Ipak, i bez tih protivnika negde "škripi" u tom naumu?
- Dva puta smo razgovarali sa predsednikom Srbije, više puta sa patrijarhom, kao i sa mnogim ličnostima iz javnog života. Svi se slažu da je to što radimo ispravno. Ali, uprkos brojnim pokušajima, nikako ne možemo da od Skupštine grada Beograda da dobijemo lokaciju za Memorijal.
Bulajićeva arhiva
Navodno je tek 20 odsto srpskih žrtava popisano?
- Nažalost je tako. Pokojni akademik Milan Bulajić je počeo da prikuplja tu građu i pominje se da je skupio oko 300.000 imena, ali u ona davna vremena je procenjeno da takvi podaci narušavaju bratstvo i jedinstvo. Bulajić je umro, a niko ne zna gde je ta njegova arhiva. Otuda ta imena moraju ponovo da se sakupe.
Možda zato što bi projekat puno koštao?
- Naša je ideja da to ne bude projekat države, već celog srpskog naroda, i iz matice i iz rasejanja. Kontaktirali su nas mnogi ljudi, posebno iz dijaspore sa željom da pomognu. Nedavno me je zvao čovek iz Švedske koji je spreman da za izgradnju Memorijala pokloni 50.000 evra.
Gde je onda zapelo ako novac nije problem?
- Izgradnja Srpskog memorijala nema veze s političkim strankama ili ideologijom. Suština je da Srbi ne zaborave svoje žrtve. Politika zasnovana na principu "ne talasaj" pokazala se pogrešnom jer je proizvela "talasanja" ne samo u Hrvatskoj, već u regionu.
Da li Srpski memorijal može da naruši odnose sa susedima?
- Jad Vašem nije ugrozio odnose Izraela i Nemačke, već je postao prepreka antisemitizma ma gde bio. Jevreji nisu Jad Vašem napravili ni u Aušvicu, ni u drugom konc logoru, već u glavnom gradu Izraela. Ni Srpski memorijal ne treba da se gradi u Jasenovcu, Jadovnu ili drugom stratištu, već u glavnom gradu Srbije. Jedino tako bi svet saznao šta se Srbima događalo, posebno u 20. veku.
Pukao mu film zbog Gotovine
Malo je poznato da je ideja o Srpskom memorijalu vaša?
- Kada su generali Gotovina i Markač oslobođeni u Hagu, meni je pukao film. Bio sam kao čovek poražen međunarodnom pravdom. Nikada se nisam bavio politikom, otišao sam kod Vladislava Jovanovića, nekadašnjeg jugoslovenskog ministra spoljnih poslova i rekao mu da treba da učinimo isto ono što i Jevreji, naš Jad Vašem. Tako je počelo.
Na koji način?
- Dva puta sam bio u Jerusalimu, a oba puta su mi savetovali da posetim Jad Vašem. Svaki stranac koji dođe u Izrael dobija isti savet. I tako decenijama. To je "recept". Ko god dođe u Beograd, biće mu skrenuta pažnja da bi bilo dobro da poseti naš Jad Vašem, odnosno Srpski memorijal. Da smo tako postupali, istina o srpskom stradanju bi se već raširila svetom, a ne bi se u istu ravan stavljali Jasenovac i Jadovno sa Blajburgom.
Ima li pomaka u prikupljanju imena žrtava?
- Nedavno smo se dogovorili sa patrijarhom da se na nivou svih eparhija SPC počne sa prikupljanjem podataka. To je obiman posao, ali ga moramo početi i završiti. Već nam se javljaju mnogi potomci onih koji su stradali, nude i šalju dokumenta.
