Unmik gazio i pravo i pravdu
Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu prekršila je svoje osnovne principe i načela. Odgovorna je za kršenje ljudskih i prava na život, odgovorna je jer nije istražila nestanak i ubistvo u 233 predmeta, slučajeve nasilja nad ženama, uskratila je pravo na pristup pravdi Srbima čija je imovina uništena ili uzurpirana, odgovorna je za diskriminaciju, ugrožavanje ekonomskih i socijalnih prava - navodi su zaključnog izveštaja Savetodavne komisije za ljudska prava UN u koji su "Vesti" imale uvid.
Komisija je od 2007. do 2016. godine razmotrila 527 žalbi koje su protiv Unmika podneli uglavnom Srbi i završila je svoj rad, a za porodice nestalih i ubijenih tokom "vrhovne vlasti Unmika" to je novi udarac. One apsolutno više nemaju nijedan pravni način da pripadnike Unmika ili Kfora pozovu na odgovornost, jer će se Specijalni sud koji bi uskoro trebalo da bude ustanovljen baviti samo gonjenjem ratnih zločinaca.
Prećutali silovanja
Unmik nije sa dužnom pažnjom sproveo istragu o nasilju nad ženama navela je Komisija. Takođe je naznačila da je Unmikov propust da sprovede takve istrage možda doprineo opštem nedostatku dokumentacije o seksualnom nasilju na Kosovu.
Sramota za Unmik
U gotovo svim slučajevima koji se odnose na ubistva i otmice nakon dolaska te misije na Kosovo, zaključci su identični: Unmik nije sproveo efikasnu istragu, trebalo bi da prizna odgovornost, a šef misije da se javno izvini porodicama žrtava. Nijednu od tih preporuka misija UN na Kosovu nije ispoštovala.
- Unmik nije preduzeo nijednu smislenu aktivnost. Zato su žalioci duple žrtve Unmika: prvobitno, kada su prekršena njihova ljudska prava i ponovo, kada nisu dobili nikakvu nadoknadu putem ovog postupka. Komisija je sprovodila detaljnu analizu uloženih žalbi i podsticala Unmik i UN da preduzmu aktivnosti koje će biti korisne za žalioce, pre nego što se mandat Komisije okonča. Sramota je što se to nije dogodilo - navodi se u dokumentu.
U seriji zaključaka i otvorenih pitanja, Komisija ističe i da Unmik nije učinio "suštinski napor da na sistematičan i koordinisan način istraži nestanak i ubistvo velikog broja kosovskih Srba u slučajevima gde bi očigledno istraga dovela do počinilaca za koje se sumnja da su pripadnici OVK." Beleži i da su u nekim slučajevima prošli meseci i godine pre nego što je Unmik policija upisala prijavljeni nestanak, a bilo je i primera da Unmik "izgubi" posmrtne ostatke žrtva.
Pročitajte još:
* Kako su "albanski lobisti" kupili nezavisnost za Kosovo
Svedoci nisu saslušani
- Bilo je i značajnih odlaganja u istražnim radnjama, kao što su uviđaji, "pretresanje" okolnih oblasti, sakupljanje i čuvanje materijalnih dokaza, evidentiranje izjave svedoka... Čini se da je u velikoj meri bilo odlaganja u pokušajima da se pronađu svedoci i da se razgovara sa njima. Zbog toga se dešavalo da svedoci preminu ili se presele i izgubi im se trag - stoji još u izveštaju.
- U većem broju predmeta odustajalo se od istraga bez formalne odluke i vidljivog razloga, uprkos tragovima koje je trebalo ispratiti. Neke istrage su obustavljanje nakon prijema prvih informacija, što je Unmik policija opravdala time da "nisu smatrane prioritetom". U situacijama kada su žrtve otete pred jedinicama Kfora ili informacije o nestanku prosleđene Kforu, policija Unmika nije preduzimala istražne radnje - navodi se u dokumentu.
Pljačka 18.000 imanja
Juna 1999. oko 225.000 Srba, Roma, Goranaca proterano je s Kosova, ostavljajući imovinu koja je u velikom broju slučajeva zauzeta ili uništena. Takozvani Predmet 14.000 obuhvatio je žalbe Srba koji su 2004. godine podneli kosovkim sudovima. Reč je o oko 18.000 zahteva za nadoknadom štete protiv Unmika i Kfora. Međutim, 26. avgusta 2004. godine direktor Unmikovog Odeljenja pravde zatražio je od svih kosovskih sudova da te sporove odlože. U razmatranje su uzeti tek od 28. septembra 2008. godine.
U izveštaju se kaže i da su "srpski državni organi Unmiku poslali veliki broj informacija sa podacima o različitim incidentima, uključujući lokacije, datume i imena žrtava, osumnjičenih i svedoka:"
- Međutim, u većini tih slučajeva, nije postojala valjana saradnja između Unmika i institucija Srbije.
Izveštaj Unmika za 2000. svedoči da je toj misiji prijavljeno 675 ubistava, 115 silovanja i 351 kidnapovanja u periodu od juna 1999. do decembra 2000.
Ojađeno 400 porodica
Komisija podseća da više od 400 porodica očekuje da sazna istinu o najmilijima koji su nestali ili ubijeni po dolasku Unmika na Kosovo.
- Nakon zatvaranja Savetodavne komisije za ljudska prava ne postoji mehanizam koji može da reši njihove žalbe. Evropski sud za ljudska prava neće odlučivati u pogledu nijednog predmeta protiv UN i Kfora (NATO) zbog njihovog statusa. Isto važi i za "specijalne postupke" UN. Euleksova Komisija za razmatranje ljudskih prava je u poziciji da odlučuje samo o kršenjima koji su počinile Euleksove strukture. Specijalne komore i Specijalno tužilaštvo baviće se samo istragama i gonjenjem u pogledu ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti koji su počinjeni u periodu od 1. januara 1998. i 31. decembra 2000. godine - zaključuje Komisija.
