Dijaspora za cenu ne pita
Srpska dijaspora, posebno iz Braničevskog okruga, samo do kraja jula potrošila je na krštenja, punoletstva i svadbe najmanje 600.000 evra, a kako je ove godine broj tih slavlja drastično veći nego ranije, procena stručnjaka je da će do kraja leta ta suma premašiti milion evra!
Srbi, a posebno Vlasi iz istočne Srbije, prepoznatljivi su po masovnim slavljima. Nekada izvrgavani ruglu zbog želje da njihova proslava ne liči ni na jednu prethodnu, oni su do sada trošili prava mala bogatstva da bi se svetkovina upamtila. Međutim, što zbog recesije, a što zbog smene generacija, nekoliko godina unazad tih slavlja bilo je mnogo manje.
Puna kesa
Ipak, kako za "Vesti" tvrde profesionalni organizatori ovih manifestacije, ova godina je umnogome rekordna po broju organizovanih slavlja.
- Mada je poslednjih godina sve manje ljudi koji dolaze na odmor u otadžbinu, činjenica je da je drastično više proslava nego ranije. Jednostavno, ljudi iz dijaspore vole da proslave najbitnije datume u Srbiji - ocenjuje Ljubiša Trailović, jedan od organizatora većih proslava koji se tim poslom bavi 20 godina.
On pregovara o iznajmljivanju šatora, njegova supruga je zadužena za kuhinju, a ćerka za dekoraciju slavlja.
Slavlja za pamćenje
Do sada je ostalo zapamćeno nekoliko dijasporskih slavlja o kojima se još priča. Tako je pre dvadesetak godina u Obrenovcu za 1.000 gostiju na suprotnim stranama sale sviralo dva orkestra sa po dva pevača. Da se ne bi preklapali s pesmama - komuniciralo se motorolama. Na slavlju kod Negotina, pre desetak godina, apsolutno sve je bilo u "roze boji", a potrošilo se dovoljno novca da se u Beogradu kupi trosoban stan.
Ipak, najskuplja slavlja obično budu ona sa najpoznatijim folk pevačima.
- U špicu sezone, u julu, ove godine je od Požarevca do Kučeva organizovano najmanje 30 većih slavlja, a svako je u proseku brojalo od 300 do 500 gostiju. Pri tom je van špica bilo još tridesetak proslava, a do sredine avgusta će se održati još najmanje 20. Svako veselje, kad je reč o iznajmljivanju šatora i pripremi hrane i pića košta u proseku oko 10.000 evra, ali toj cifri treba dodati novac za muziku, pevače, razne druge sadržaje, a zatim i garderobu i nezaobilazne poklone sa slavljenike, te sumnjam da ima slavlja jeftinijih od 20.000 evra - priča Trailović.
Drugi organizator, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da se broj "šatorskih veselja" drastično uvećao i zbog ugostitelja koji su u svemu tome videli odličan izvor zarade.
- Jedno vreme dijasporci su zakupljali specijalizovane sale, ali su cene svake godine uvećavane što je kod ljudi stvorilo revolt. Zašto bi nešto što košta 20 evra plaćali skuplje - tvrdi ovaj organizator.
Ne žali ni cent
On iz Prnjavora, Republika Srpska, a ona iz Starčeva kod Petrovca na Mlavi. Ivana i Toplica Kitić upoznali su se u diskoteci u Švajcarskoj i bila je to ljubav na prvi pogled koja je nedugo zatim krunisana građanskim brakom i dvoje zlatne dece Majom (2) i Milanom (5). Krajem prošle nedelje organizovali su proslavu u Starčevu na kojoj je bilo prisutno više od 500 ljudi, goste je zabavljao orkestar sa dvoje pevača i čak 14 muzičara. Iznad glavnog stola postavljena su dva crvena "M" jer su upravo krstili decu.
Preterujemo, ali takav smo narod!
Silvana Milošević, rodom iz Požarevca, već 25 godina živi u Švajcarskoj, u Vitenbahu, i smatra da naši ljudi iz dijaspore preteruju u grandioznosti proslava.
- Bez problema se takve svečanosti mogu organizovati i u zemljama gde žive, ali to su onda manji restorani, kafići. Iskreno, po meni je preterano imati nekoliko stotina gostiju na proslavi, a pre nedelju-dve sam bila na svadbi od 800 gostiju koja je mladence koštala oko 55.000 evra. Puno je to para, ali da se ne lažemo, vole naši ljudi da se ovako provesele i neće se to promeniti ni za 100 godina - kaže Milošević.
- U Prnjavoru smo se venčali u opštini i zatim planirali da tu organizujemo i crkveno venčanje. Međutim, zbog smrtnog slučaja u porodici to je bilo odloženo na neodređeno vreme. Onda smo odlučili da spojimo dva slavlja, i naše venčanje i krštenje dece u Starčevu - priča Toplica Kitić (32), koji sa porodicom živi u Sent Galenu.
Iskreno priznaje da je samo na feštu, iznajmljivanje šatora, ketering i muziku potrošio oko 17.000 evra, ali ne žali ni cent.
- Naravno da sam mogao sve ovo da organizujem u Švajcarskoj, ali ne bi to bilo to. Nigde nije lepše nego u otadžbini, kad si sa svojim prijateljima i uz svoju muziku. Zato i ne razmišljam da li sam puno novca potrošio. Zadovoljstvo da sam sa meni dragim ljudima proslavio meni jako bitne životne trenutke nema cenu - ističe ovaj mladić. I njegova supruga se slaže sa ovakvim gledanjem na stvari.
- Novac dođe i prođe, ali lepi trenuci za pamćenje traju večno - veli poetski Ivana.
Posla ima i za klovnove
Za razliku od ranijih godina, kad su često bila predmet podsmeha, slavlja dijaspore danas sve više podsećaju na ona na Zapadu, pa su veoma često uključeni i mađioničari, animatori.
Zlatko Nećak (45) iz Majdanpeka, Klovn Zlaja pre petnaestak godina u tome je video svoju šansu i priznaje da se nije pokajao.
- Ranije su to bila krštenja, a sada više nema pravila. Zovu nas na sva slavlja jer većina roditelja dolazi sa decom - ističe Nećak.
On kaže da razlog za vraćanje velikih slavlja u Srbiju pre svega leži u činjenici da je u dijaspori došlo do smene generacija.
- Ranijih godina stariji su proslave organizovali uglavnom da bi se dokazali drugima u selu. Međutim, stasala je nova generacija dijaspore koja po svaku cenu želi da najradosniji dan proveseli sa svojim sunarodnicima, u Srbiji. Otadžbina im je u srcu - kaže Nećak.
