Srbija bez ponosa, ustaški zločini bez kraja i konca
Posle ukidanja presude ozloglašenom duhovniku zločinačke NDH-a Alojiziju Stepincu, Hrvati su brže bolje ukinuli presudu i Branimiru Glavašu, krvniku iz Osijeka, koji je odgovoran za smrt velikog broja Srba. Istovremeno, ista ta Hrvatska postavlja uslove Srbiji za ulazak u EU u vezi ljudskih prava!? Ko je rekao licemerje?
S druge, osim deklaritivnih, kobajagi ljutitih izjava, Srbija nastavlja pregovore sa evropskim administrativcima, koji bez trunke griže savesti dozvoljavaju da zemlja u kojoj je u toku povampirenje ustaštva i klerofašizma, nekome diktira uslove iz oblasti ljudskih prava.
Jer, ko je pozvaniji da govori o ljudskiim pravima nego zemlja koja poništi presudu svešteniku koji je aminovao pogrom Srba, Jevreja i Roma tokom Drugog svetskog rata? "Duhovni vođa eliminacije Srba" po hrvatskim zakonima, danas je oslobođen svake odgovornosti za jezivu smrt na hiljade ljudi, a donosioci istih zakona drže lekcije o tome šta su ljudska prava.
Ko ima više prava u licemernoj Evropi da drugima govori kako da reše pitanja nacionalnih manjina od zemlje koja dve decenije ne može da presudi čoveku koji je dao ogorman doprinos u proterivanju srpske nacionalne manjine sa svojih ognjišta? "Krvnik iz Osijeka", "Gospodar života i smrti" samo su neki od nadimaka Branimira Glavaša, čoveka koji je svojim delom i izjavama oživeo sećanje na Pavelićevu NDH-a.
Ni svo amnestiranje teških zločina počinjenih nad Srbima od strane susedne Hrvatske, i njihovo bezočno i bezobrazno uslovanje na putu evropskih integracija, nisu dovoljne da srpski vlastodršci na čelu sa gospodarom Vučićem makar i na jedan dan suspenduju pregovore sa licemernom EU i pokažu trunku dostojanstva.
Ne, veliki vođa, čovek koji drži uzde ove istrošene rage zvane Srbija, odlučno vodi na put u Evropu, koja besramno žmuri na buđenje nacizma. Na put u Evropu koja je izgleda zaboravila na zlo koje je ne tako davno i sama preživela.
Prošlost treba da ostane prošlost i putevi pomirenja i ujedinjenja su svakako dobra i ljudska stvar, ali kada vam neko na ruku pomirenja uzvraća pljuvanjem i ponižavanjem, onda se treba podsetiti svih žrtava i njihovih krvnika i zaštiti dostojanstvo koje je ovaj narod, vekovima se boreći za opstanak, izgradio i čuvao.
Srbija je davno krenula na put propasti. Čini se da već decenijama u ovoj zemlji nema nekoga ko će uzeti kormilo u ruke i ovu olupinu odvesti u sigurnu luku. Put u Evropsku uniju samo je ogledalo brojnih promašaja srpskih vlastodržaca i naroda koji ih, kao da je bez mozga, izglasava i trpi.
