Gladovanje uz nadzor policije
Migranti, njih 300 koji su u petak krenuli pešice iz Beograda stigli su juče do Horgoša, graničnog prelaza sa Mađarskom, a njih oko 130 stupilo je u štrajk glađu, ukazujući na težak položaj izbeglica u svetu. Istovremeno, sa mađarske strane granice su primetne pojačane vojne i policijske snage.
Oni su krenuli pešice ka Mađarskoj, na takozvani marš nade, sa porukom vlastima u Budumpešti da otvore granicu. Na tom putu više od polovine ih je odustalo, dok su samo najjači stigli do Novog Sada, odakle su za Suboticu krenuli vozom. Ono što je zbunilo srpsku javnost bilo je to što ih je na protestnom maršu obezbeđivala srpska policija.
I pored toga što očigledno ilegalno borave u Srbiji, srpska policija ih nije sprečavala u nameri da pešače do Subotice. Naprotiv, reporteri su zabeležili da su im srpski čuvari reda platili i tovar lubenica kako bi se malo okrepili. Samo nekoliko dana ranije, 17. jula, srpska vlada je izašla sa novim merama u sprečavanju ilegalnog boravka izbeglica, koje su uključivale zajedničko delovanje vojske i policije u čuvanju srpskih granica.
Pročitajte još:
* Tragedija na putu u bolji život: Mali Samil počiva u Novom Pazaru
* Hrvatski ministar stiže u Srbiju, a evo šta je poručio uoči dolaska
Nakon toga je ministar Aleksandar Vulin objasnio da će svako ko se nađe na teritoriji Republike Srbije imati pravo da zatraži azil, a da će oni koji to ne žele biti vraćeni u zemlju iz koje su došli. Vulin je to i juče ponovio, ali bez objašnjenja šta je sa ovim ljudima koji su krenuli na marš? Zašto oni nisu u prihvatnim centrima ili, u slučaju da nisu zatražili azil, u proceduri za deportaciju?
Poznavaoci migracione problematike kažu da se i na ovom primeru pokazalo da se država precenila kada je dodatnim angažovanjem policije i vojske najavila da će zaustaviti ilegalan prelazak granice.
- Interkontinentalnu migraciju niko nije zadržao. Vojska i policija jedino mogu biti efikasni protiv krijumčara. Zaustaviti ljude na ulazu u našu zemlju je nemoguće i to nisu uspele ni organizovanije države od naše, ni one sa podignutim ogradama na granici - komentariše Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Spremni za Bogovađu
Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić je javnosti objasnio da se radi o ljudima koji su žrtve manipulacija i krijumčara.
- Reč je o grupi koja ordinira po Srbiji od februara. U toj grupi nema nijednog deteta ni žene - kazao je on.
Portparol Komesarijata Iva Mišković precizirala je da je iz ove grupe njih 64 krenulo za Bogovađu, gde se nalazi centar za azil.
On dodaje da je ovaj marš pokazao da su ti ljudi i dalje ovde, da protestujući mogu da ukažu na svoj težak položaj i da je dobro što ih je policija obezbeđivala. I zbog njihove bezbednosti i zbog bezbednosti drugih učesnika u saobraćaju.
- Ne treba davati finalne izjave, već javnosti davati pravu sliku, a to je da se kao država borimo protiv krijumčara, a da svima, pa i onima koji su iz Avganistana, jer ne vidim da je u Kabulu bezbedno živeti, omogućimo da zatraže azil i da ih uvedemo u sistem - dodaje Đurović.
Sveće za ubijene u Minhenu
Migranti koji su u petak krenuli peške iz Beograda protest su nazvali "mirovnim maršom" i poručili Mađarskoj da nisu kriminalci, već da beže od rata. Oni ne žele u improvizovani kamp blizu prelaza u kom je za njih prethodno spremljeno oko 30 novih šatora. Oni koji se već nalaze u improvizovanom kampu od ranije, njih 650, upalili su sveće za poginule u Kabulu i Minhenu.
