Vučićev zid srama
Jadna je država u kojoj vladajuća stranka organizuje izložbu na kojoj su prikazani negativni medijski sadržaji objavljeni o aktuelnoj vlasti i kada, čak, njeni aktivisti detaljno prebroje 6.732 takva sadržaja u poslednje dve godine, a sve sa naivnim uverenjem da time dokazuju da u toj državi nema cenzure. Crno se piše narodu čiji Vođa i njegov tim do poslednjeg slova, opsesivno, vode evidenciju o tome ko je o njima negativno govorio…
Ko o čemu, Vučić o cenzuri…
U beogradskoj galeriji Progres vladajuća SNS otvorila je izložbu pod nazivom "Necenzurisane laži". Nije baš najjasnije zašto su na otvaranju bili i "nezavisni analitičar" Dejan Vuk Stanković (inače čovek koji “ne skida” sa TV ekrana, svuda prosipajući hvalospeve Vučiću), kao ni funkcioner SPS-a Aleksandar Antić, kada nema ni naznaka da će Vlada uskoro da bude formirana, pa će tako socijalisti možda biti i opozicija organizatorima izložbe.
Prisustvo "tehničkog" ministra policije Nebojše Stefanovića, nažalost, ima mnogo više logike, jer plastično objašnjava prirodu vlasti Aleksandra Vučića i "Kluba obožavalaca njegovog lika i dela" , tj. SNS-a. Sistem je već više puta oproban: onaj ko se usudi da se pobuni, prvo prolazi kroz "medijskog toplog zeca", a ako ni to ne pomogne (kao u slučaju građanske inicijative "Ne da(vimo) Beograd"), onda nastupa Stefanović sa pretnjama privođenjima i krivičnim prijavama.
Šefica Službe SNS za informisanje Vladanka Malović odnos medija prema Vučiću posle 2012. godine nazvala je, ne trepnuvši, "organizovanom, detaljno planiranom, brutalnom kampanjom protiv vlasti". Međutim, članovi vladajuće stranke su po ko zna koji put pokazali elementarno neznanje o stvarima o kojima pričaju.
Lupa, lupa... pa ostane živa
Naime, oni pod "negativnim sadržajem" smatraju i izjave Zaštitnika građana Saše Jankovića - "Cenzura je neustavna" ili "Dužnost policije je da sazna ko su nalogodavci" (misli se naravno na rušenje u Savamali). Nije jasno na koji način se izrečeno može staviti u kontekst negativnog odnosa prema vlasti. Naime, cenzura jeste neustavna i policija jeste dužna da da odgovor na pitanje kako to da nije reagovala na pozive građana u pomoć prilikom rušenja u Hercegovačkoj ulici.
Takođe Vučić i njegov tim uvređeni su i zbog kritika izrečenih na internetu, odnosno preko društvenih mreža, prvenstveno Fejsbuka i Tvitera. Time mandatar Vučić pokazuje da uzore ne vidi u Evropskoj uniji, kojoj na rečima hita, doduše puževim korakom, već pre u Erdoganovoj Turskoj ili Severnoj Koreji, zemljama kojima nije strano ograničavanje dostupnosti interneta.
SNS, naravno, prećutkuje kakva je situacija u medijima sa visokim tiražima, nacionalnom frekvencijom i finansirane budžetskim novcem (posredno ili neposredno). U njima je Vučić i dalje neprikosnoveni i voljeni vladar, globalni lider, poslodavac, čovek kome uvek može da se veruje…
S obzirom da praktično ima sve poluge vlasti u svojim rukama, stvarno je apsurdno od Aleksandra Vučića da ponovo izigrava žrtvu, a ne tlačitelja slobode govora. Mada, verovatno je osnovni cilj ovog svojevrsnog "Vučićevog zida srama" uvijena pretnja: ja sam tu i brojim svaki naslov i svaku objavu. Sledeći put razmisli šta ćeš pisati jer znaš da, osim izložbe u centru grada, imam i drugih načina da pretim i te pretnje ostvarim.
