"Vučić kupuje vreme naprednjacima na vlasti"
Vučić se tobož' nećka dok ga partijske kolege i podanici, kobajagi ubeđuju da "prelomi" i odluči se, opet, za vanredne izbore, piše Al Džazira Balkans.
"Vučić postavio Brnabićku, on će joj i izmaći stolicu"
Kad je, željom tadašnjeg kancelara Aleksandra Vučića da postane predsednik Srbije, ministarka Ana Brnabić krajem juna unapređena u prvu ministarku, nije ni slutila šta je sve čeka. A dogodiće se, po svemu sudeći, da će premijerki Ani Brnabić - i to ni godinu dana od ustoličenja na čelo izvršne vlasti - premijersku stolicu izmaći upravo onaj koji ju je u nju i postavio.
In medias res - u Srbiji će u proleće 2018. ponovo biti održani vanredni parlamentarni izbori, drugi u poslednje dve godine, a treći od 2012. kad su Vučić i SNS preuzeli vlast. Otkud ovako eksplicitne tvrdnje i na čemu se temelje, imajući u vidu da o tim vanrednim izborima zasad postoje samo nagađanja i, nesumnjivo osmišljen, politički spin, a ne i konačna odluka?
Srbija je na korak do vanrednih parlamentarnih izbora i to, najverovatnije, u paketu sa izborima za Skupštinu Grada Beograda. No, cilj tog spajanja neće biti da se uštedi koji milion poreskim obveznicima, ne. Cilj je da vladajuća SNS i njeni koalicioni partneri produže sebi politički život i mandat u prestonici i ostatku Srbije, utrčavajući u zavetrinu trenutnog Vučićevog rejtinga.
A šta je sa ljudskim pravima, slobodom medija, borbom protiv korupcije...
Ta njegova dominacija među tezgama na srpskoj političkoj pijaci obilato je potpomognuta agresivnim tabloidnim monolozima sa podaničkih dvorskih televizija, uz sasluženje štampanih i ostalih medija. Nedavni intervju Brankici Stanković i Insajderu beše, nažalost, samo izuzetak koji potvrđuje prethodnu činjenicu.
A da li su, sad ili za koji mesec, Srbiji zaista neophodni vanredni parlamentarni izbori? Ne! Ima li u Srbiji pametnijih poslova od vanrednih izbora? Da, itekako.
Treba, recimo, ostati na nogama u procesu pomirenja i uspostave krhkog poverenja među zemljama raskomadane Jugoslavije. Istovremeno, valjalo bi ispuniti preuzete obaveze u procesu evrointegracija. Prihvatajući ih, rekli su kako "to ne rade zbog EU, već zbog nas samih i sveobuhvatne reforme društva".
Dačićeva opomena
No, dok se aktuelni politički prvaci u Srbiji kunu u te reforme, iz Brisela i dalje stižu primedbe da kasne u primeni i poštovanju ljudskih prava, slobode medija, uspostavi vladavine prava i nezavisnog sudstva, borbi protiv korupcije...
Ipak, jedna konstatacija iz tabora vladajućih objašnjava suštinu unutrašnjeg nemira koji naprednjaci, logično, ne priznaju, ali ih čini sve nervoznijim u iščekivanju izbora u prestonici.
Njihov vodeći koalicioni partner Ivica Dačić sažeo je to u samo par reči: "Beogradske izbore treba ozbiljno shvatiti, ne u smislu ko će biti gradonačelnik, nego će se time meriti da li Vučić opstaje dalje na vlasti ili ne".
A koliko će to da nas košta?
Vučićev kišobran je neophodan beogradskoj kamarili naprednjaka, poljuljanoj nizom protivzakonitih poteza gradskih vlasti - od "slučaja Savamala" i osionog izvrgavanja uloge institucija do urbicida kojim se sakate arhitektura i urbanizam grada. Vučić vanrednim izborima, nesporno - novcem poreskih obveznika, kupuje i dodatno vreme vlasti naprednjacima.
A koliko će to "vanredno glasanje" da košta? Ako su i približno tačni podaci Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Srbija je od 2012. na parlamentarne izbore (tri puta), i predsedničke (dva puta), potrošila bezmalo devet milijardi dinara, odnosno oko 85 miliona evra.
Zanemarimo li razvodnjavanje reformi i gubljenje koraka u ekonomskom i svakom drugom napretku, za novac utrošen na prethodne vanredne izbore (oko šest milijardi dinara), mogao je da bude izgrađen još jedan Žeželjev most u Novom Sadu, 12 škola ili 18 vrtića. Pretvoreno u plate - to je oko 120.000 prosečnih zarada u Srbiji. Malo li je?, zaključuje se u tekstu Al Džazire.
Celokupan tekst možete da pročitate ovde.
