Srbija posle Bregzita (11): Dvostruko razočaranje
Ako postoji zemlja, mislimo na one sa specifičnom težinom, čiji izlazak iz EU je podnošljiv, onda je to Ujedinjeno Kraljevstvo - piše Željko Pantelić i podseća na karakterističnu izjavu bivšeg francuskog predsednika Valeri Žiskara d'Estena. Kao predsednik konvencije koja je napisala Ustav EU, D'Estem je lucidno je zaključio da je Velika Britanija "već jednom i po nogom bila van EU".
Nije, naime, bila članica evrozone, ni potpisnica Šengenskog sporazuma, a ni socijalne karte EU. Ali, ipak, to ne znači da je odlazak Engleza bezbolan za EU.
Zasluge Britanije veće od grehova
Nije tajna da je London u prethodne četiri decenije bio vrlo neugodan član Unije, i da je često bio direktno odgovoran za odugovlačenja ili podmetanje klipova pod točkove za produbljivanje integracija Starog kontinenta.
Međutim, svojim doprinosom u dva svetska rata za slobodu Evrope, Britanci su kupili sebi pravo da budu posebni. To što su, tu i tamo, preterali ponekad u svojoj specifičnosti, bilo je mnogo manje negativno u odnosu na njihove zasluge za demokratiju, slobodu i liberalno tržište u Evropi.
Ostaće razočarani i oni na Kontinentu koji bi da Veliku Britaniju vide na kolenima, baš kao i oni Englezi koji bi rado kazali da je izlazak UK prouzrokovao raspad EU.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je jasno stavila do znanja da neće biti odmazde prema Britancima i na njenu stranu su već prešli Mateo Renci i posebno Fransoa Oland.
Mada je on, u prvom momentu, zagovarao čvrstu ruku prema Londonu.
Velikoj Britaniji ne preti kazna
S Velikom Britanijom biće ispregovaran prijateljski razvod, što znači da London neće biti kažnjen ali će izgubiti sve privilegije koje je imao kao član EU i neće moći da računa na isti tretman kao Norveška i Švajcarska.
Oslo i Bern su samoinicijativno uskladili svoje zakone i pravila prema onima iz EU kako bi imali pristup jedinstvenom tržištu
EU. Odnosno uradili su sve ono zbog čega su Britanci glasali da izađu iz EU, tako da nije realno da Britanija van EU prihvati zakonske regulative Unije.Ipak, odnosi EU sa UK biće bliži i bolji nego sa ostalim trećim zemljama.
S druge strane, eksplicitan odgovor Englezima, ali i drugim evroskepticima koji su već spremili "ašove" za grobnicu EU, stigao je iz Španije, gde su tradicionalne partije, narodnjaci i socijalisti, pobedile na izborima i prvi put će, po svoj prilici, formirati tzv. veliku koaliciju, ili će socijalisti omogućiti formiranje manjinske vlade narodnjaka premijera Rahoja.
Dobar rezultat narodnjaka i socijalista, uprkos lošim predizbornim prognozama, direktno je vezan za šok koji je proizveo Bregzit.
Grilo i Pet zvezdica odbili Marin le Pen
U Briselu vlada atmosfera iščekivanja, moglo bi se reći sa zen filozofijom, budući da niko nema čarobnu kuglu koja bi mu omogućila da vidi budućnost.
Evropska unija će u nekom obimu postojati sve dok barem dve od tri vodeće države - Nemačke, Francuske i Italije - budu to želele.
I u tom kontekstu rezultat referenduma u UK doneo je par veoma loših vesti za one koje bi da zaliju po koju za pokoj duši EU.
Zen filozofija - "videćemo"
Stavovi iskusnih diplomata bi lako mogli da se podvedu pod zen priču iz filma "Rat Čarlija Vilsona" sa Tomom Henksom:
"Dečak za svoj 14. rođendan dobije konja i celo selo kaže - to je divno. A zen učitelj odgovori - videćemo.
Posle dve godine dečak padne s konja i povredi nogu, i svi u selu kažu - to je užasno. A zen učitelj reče - videćemo.
Onda je buknuo rat i svi mladići iz sela su odvedeni u vojsku osim dečaka sa povređenom nogom, i svi u selu kažu - to je divno. A zen učitelj odgovori ponovo - videćemo."
Eto, svi iole upućeniji u briselsku stvarnost uzdržavaju se od davanja eksplicitnih sudova i predviđanja primenjujući filozofiju zen učitelja.
Lider italijanskog pokreta Pet zvezdica Bepe Grilo, čiji su parlamentarci u istom poslaničkom klubu u Evropskom parlamentu sa Faražovim ukipovcima, napravio je epohalni zaokret.
"Evropsku uniju možeš da menjaš samo ostajući u njoj. A ona mora da se promeni ili će biti smrt za sve" - napisao je Grilo na svom blogu.
Rim je tako izašao iz opasne zone potencijalnih prestonica gde bi evroskeptici mogli da se dokopaju vlasti, budući da populistička stranka Liga sever nema potencijal čak ni sa saveznicima da pređe 20 odsto podrške u biračkom telu Italije.
Desničari nigde nemaju šansu
Bepe Grilo nikada nije krio svoj animozitet prema Marin le Pen i njenom italijanskom klonu Mateu Salviniju iz Lige sever. Zato Grilo nije ni hteo da odgovori, a kamoli prihvati njene frekventne pozive da se pridruži njenom bloku u EP.
U Nemačkoj, Alternativa za Nemačku nema ozbiljne šanse da ugrozi vladajuće stranke, a u Francuskoj Marin le Pen koliko lako može da pobedi u prvom krugu predsedničkih izbora, toliko teško može da pobedi u drugom.
Ako tome dodamo da su u Španiji sve ključne partije proevropski nastrojene, uključujući čak i Podemos, jasno je da je velika četvorka EU, u kojoj živi više od polovine stanovništva Unije, barem zasad, van opasnosti od Bregzit avantura.
I Poljaci, iako imaju klerikalno-populističku vlast, u ogromnoj većini su protiv i same pomisli o napuštanju Unije.
Angela Olandu dodala Rencija
Francuski predsednik Fransoa Oland je očekivao da će u Berlinu, onog, već pomenutog ponedeljka, prvog posle Bregzita, uveče, sam videti Angelu Merkel.
Nemačka kancelarka je, međutim, brzo, posle odluke britanskih birača da izvedu svoju zemlju iz Unije, shvatila da tandem sa Parizom više nije dovoljan za strateške odluke - da je neophodno proširiti režijsku kabinu
Dva strateška partnera Berlina
Izlazak Velike Britanije iz EU uspostavio je i novu ravnotežu odnosa na Starom kontinentu.
Peta republika postala je previše rizična zemlja da bi imala privilegovanu poziciju strateškog partnera Berlina u akciji spasavanja EU.
Ulazak Italije u nezvanični direktorijat EU, odnosno italijanskog premijera Matea Rencija, rezultat je neophodnosti da se učvrsti jezgro Unije.
Pretvaranje partnerskog odnosa Berlina i Pariza u "menage a trois" jača poziciju Berlina i osigurava stabilnost EU.
