Srbija posle Bregzita (8): Šta je uništilo Evropu
Iako važim za evroskeptika, znao sam samo da će rezultat referenduma biti tesan, ali sam mislio da će se Britanci, zbog straha od neizvesnosti, ipak odlučiti za ostajanje u EU - kaže slovenački ekonomista Jože Mencinger.
U intervjuu beogradskoj "Politici", on ne krije da je iznenađen rezultatima glasanja. Veruje, međutim, da je "ovakav epilog bolji, jer bi ostanak Britanije pretvorio EU u nekakvu asimetričnu federaciju.
"Pre 25 godina u Jugoslaviji smo imali sličnu situaciju kada su Slovenci tražili nešto nalik tome."
Zato smatra da bi ostanak Britanije u EU stvarao probleme jer bi možda drugi tražili izuzetke, poput onih koje su Britanci dobili pre referenduma.
Evropski "državnici" hoće da "kažnjavaju"
- Raspadanje Unije moglo se očekivati i to ne zbog evroskeptika. EU od samog početka ugrožavaju dve stvari: ideološka konstrukcija realnosti i nametanje jedinstvenih pravila veoma različitim članicama.
Što se ekonomskih potresa, koje je izazvao ovaj veliki politički zemljotres, tiče Mencinger predviđa da će se histerija na finansijskim tržištima brzo smiriti.
- Više brinu reakcije evropskih "državnika" koje su Britanci kao uvredili svojom odlukom, pa ih zbog toga treba kazniti. Uz razumno postupanje i bez glupog "kažnjavanja" Velike Britanije ekonomski efekti ne bi trebalo da budu veliki.
Političke posledice su, međutim, nepredvidive, biće mnogo veće u Velikoj Britaniji, zbog sasvim drugačijih rezultata u pojedinim delovima zemlje.
Evro najveća pretnja Uniji
Na pitanje da li očekuje domino efekat, da bi primerom Britanije pošle i neke druge članice EU, Mencinger misli da, ako ga i bude, neće uslediti brzo:
I ne znam ko će biti sledeći. Ipak Velika Britanija nije uvek bila veoma privržena članica EU, i ovo je u stvari bio njen treći pokušaj glasanja o izlasku.
U pregovorima pred izlazak izborila je ustupke sa kojima je ostala država koja ima svoj novac, svoje granice, svoju vojsku i svoj sistem.
A što se sudbine evra, tiče, Mencinger podseća da je i ranije isticao da je zajednička valuta najveća pretnja EU:
- EU političari još dugo neće priznati da je evro u slabim vremenima pretnja EU, jer je dobio značaj nekadašnjeg jugoslovenskog "bratstva i jedinstva". Za sada, evro ostaje. Mi u Sloveniji ga još ne štampamo, a i ne razmišljamo o zameni evra.
Slovenija je u Jugoslaviji bila suverena
Mencinger je, inače, i mnogo ranije ukazivao na sličnosti situacije u Evropskoj uniji sa stanjem u bivšoj Jugoslaviji.
- Paralele EU sa Jugoslavijom vučem više od deset godina. I mnogi su mi zamerali upoređivanje "nedemokratske" Jugoslavije sa "demokratskom" EU.
Sada se stvari menjaju, jer se i u Sloveniji postepeno razume, da smo u Jugoslaviji bili suverena republika, dok smo sada zaboravljena i ponižena provincija, koja samo sluša, šta joj diktiraju u Briselu.
Promašaji koji su uništili Evropu
Evropu je upropastilo to što su dve lisabonske strategije zasnovane na tome da EU treba da bude društvo "bazirano na znanju" - smatra Mencinger.
- To je impliciralo, da EU može da konkuriše društvima sa mnogo manje ili bez socijalnih prava, i da će EU izvoziti znanje, a da će za nju proizvoditi Kinezi. To je upropastilo evropsku industriju.
Drugo, još mnogo značajnije je nametanje monetarne, fiskalne i bankarske unije. U monetarnu su prihvatili zemlje koje nisu činile ono što je optimalno novčano područje.
Sa fiskalnom unijom, koja to i nije, u najgore vreme krize članicama je diktirana sasvim pogrešna politika štednje.
Sa bankarskom unijom, opet, stvaraju ogroman birokratski aparat, koji će proizvoditi nesmislena pravila i formule za ponašanje banaka.
Iluzija se raspršila
Slovenija krajem 2005. ima neto dug nula evra, a za samo tri godine, do kraja 2008., dug je narastao na 10 milijardi evra, uglavnom tako što su se banke zaduživale veoma jeftino u inostranstvu, a potraživanja su pokrivana kreditima.
Tim kreditima su ljudi kupovali vrednosne papire. Tajkuni su kupovali firme. Firme su se širile u nekadašnje jugoslovenske republike i sve je to išlo veoma brzo.
Onda je došla kriza i odjednom je ta imovina, koja je bila više-manje virtualna, otišla ispod realne vrednosti i više nije postojala, ali su dugovi ostali.
Iz toga se nismo izvukli jer na početku krize Vlada nije radila ništa.
Evropa kao bivša SFRJ
A pre pet, na tribini Fondacije "Fridrih Ebert", Jože Mencinger, vodeći slovenački ekonomista, prvi ministar ekonomije Slovenije i bivši rektor univerziteta, izazvao je svojim izlaganjem najviše pažnje u medijima.
Rekao je da članice Evropske unije, u ekonomskom pogledu, više i nisu države - izgubile su, ili rapidno gube, sve ono što čini atribute jedne države: nacionalnu valutu, poreze i granice.
Evropsku uniju poredi i sa bivšom Jugoslavijom 80-ih godina. Inače, poznat je i po zagovaranju postepene tranzicije, bez "šok terapija", i opreza po pitanju stranih investicija.
Za Srbiju EU nema alternativu
Na pitanje kako će se izlazak Britanije odraziti na male zemlje kao što je Srbija, Mencinger naglašava da "ne treba preterivati s efektima":
- Za Srbiju, Velika Britanija nije veoma značajan partner u trgovini, niti u tokovima kapitala. Ono što Srbija izvozi u Veliku Britaniju i dalje će moći da izvozi, a isto važi za uvoz. Nema razloga da se to odjednom promeni!
A što se ulaska Srbije u EU tiče, smatra da ona nema neku drugu alternativu:
I Slovenija nije imala drugi izbor. Šta smo drugo mogli da uradimo nego da uđemo u EU!
2011. EU bi mogla da se raspadne
- Sebe ne smatram evroskeptikom. Čak se plašim da bi Evropska unija mogla da se raspadne - rekao je Mencinger te 2011. u intervjuu za nedeljnik "Vreme" - ali ne vidim zašto bi se krili problemi koji postoje.
Ti problemi su na neki način prirodni i veoma su slični problemima koje smo imali u nekadašnjoj Jugoslaviji. Jedan od problema je dilema da li je demokratično glasati po principu "jedan čovek, jedan glas" ili "jedna država, jedan glas".
Tako je bilo i u Jugoslaviji. I to su jednostavno problemi koji egzistiraju.
