Umesto čuda kineska farsa

Slegli su se utisci iz "istorijske" posete kineskog predsednika Si Đipinga Srbiji. Ali, za istoriju će od cele posete ostati samo raskošne manifestacije, bogat kulturni program, deljenje ordenja i svečane večere, jer Srbija i Kina nisu ništa veliko postigle! U prvom redu, trebalo bi reći da su dve vlade zaključile 22 sporazuma. Zapravo, to su razni memorandumi o razumevanju, neobavezujući spiskovi želja i skoro da nema ministra koji nešto nije potpisao. Od onog glavnog sporazuma, izgradnja pruge Beograd - Budimpešta, međutim, nije bilo ništa!

Tanjug

Kineski predsednik tokom posete Srbiji

Prema saznanjima "Vesti", zapelo je jer Kinezi i Srbi imaju sasvim drugačije interese u gradnji pruge. Beograd je želeo da se brza pruga gradi koncesijom, da Kinezi daju pare, izgrade prugu i njome upravljaju dok ne namire investiciju, ali Peking je to odbio bez pregovora, insistirajući da se pruga gradi iz kredita. Srbija to nije mogla da prihvati zbog ionako visokog duga zemlje.

- Jedini komercijalni ugovor koji je potpisan je onaj o prodaji telekomunikacione opreme kineske kompanije Huavei srpskom Telekomu. Opet, mi ništa ne prodajemo, nego kupujemo od Kine i povećavamo ogromni spoljnotrgovinski deficit u robnoj razmeni koji imamo s tom zemljom. Toliki deficit ni približno nemamo ni s jednom evropskom zemljom. To baca dosta negativno svetlo na našu ekonomsku saradnju sa Kinom - kaže ekonomista Milan Kovačević.

Trojanski konj Pekinga

Evropsko udruženje proizvođača čelika Eurofer zabrinuto je zbog mogućnosti da Kina koristi železaru u Srbiji kako bi nesmetano prodavala jeftin čelik u Evropi. Aksel Eger kritikovao je kinesku investiciju u Srbiji, rekavši da će se "i železara u Smederevu finansirati velikom kineskom državnom subvencijom," a da bi Kina preko Smedereva mogla u Evropu dovoziti svoj čelik. Eger je dodao da, dok su u Evropi mnoge železare na najvišem tehničkom nivou, Smederevo se nalazi na najnižem.
- Kako može takvo jedno postrojenje biti vođeno ekonomski profitablino - upitao je on. Spor oko čelika nalazi se i među glavnim temama Samita EU-Kina, koji je u utorak počeo u Pekingu. Prema Euroferu, kineska državna preduzeća pokušavaju da prodaju 400 miliona tona čelika u Evropi što bi ugrozilo evropske železare.

On ističe da mu se taj posao "nimalo ne sviđa".

- Naš Telekom kupuje opremu od kineskog Huaveia i to na kredit Eksim banke. Mi ne znamo da li je to vrhunska oprema, ne znamo kakva je cena, da li je na svetu bilo povoljnijih ponuđača - dodaje on.

Srbija je zaključila s Kinom još samo jedan komercijalni sporazum i to onaj o gradnji deonice auto-puta od Surčina do Obrenovca.

- Tu se priča ponavlja kao s mostom preko Dunava u Zemunu. Tada sam rekao da je taj most praktično uvezen iz Kine, jer su ga izgradili Kinezi, a finansiran je kreditom koji smo dobili od kineske banke uz kamatu od tri posto! Dovlačeni su čelik i cement iz Kine, a čak su radnici i jeli uvozne nudle! Drugim rečima, mi smo povećali deficit, pa moramo na nečem drugom da zaradimo da bismo vratili taj kredit. Slično će biti i s auto-putem od Surčina do Obrenovca. Gradiće ga Kinezi umesto da ga gradi naša operativa i poveća naš BDP - smatra Kovačević.

Vučić nasamario Hestil?

Nije prošlo ni dve nedelje od glamurozne ceremonije preuzimanja čeličane u Smederevu od kineskog Hestila, a već su se pojavili ogromni problemi. Naime, Evropska komisija je povela istragu zbog sumnje da je Vlada Srbije i posle 1. februara 2015. godine doturala finansijsku pomoć Železari, kao i da je Srbija poslednjih godina prodavala čelik zemljama EU po damping cenama, što je zabranjeno. Kinezi sada opsedaju Vučićevu kancelariju i traže objašnjenje otkud istaga kad ih je premijer uveravao da je sve rađeno u skladu s propisima EU, a traže i garancije da će Srbija namiriti kazne koje bi EU mogla da uvede čeličani, jer bi bila reč o prekršajima iz vremena kad je železarom upravljala srpska vlada. Najteža kazna mogla bi biti zabrana izvoza, a nešto blaža da se srpski čelik tretira kao "kineski", što znači da se uvede carina od 25 odsto. Moguće je, naravno, da kazne i ne bude ako srpska strana dokaže da nije pomagala novcem čeličanu, odnosno da će kineske investicije biti dvostruko veće od državne pomoći, kako zahtevaju pravila EU.
Predmet istrage odnosi se na period od 1. jula 2015. do 30. juna 2016. godine, kada je Železarom upravljao HPK inženjering na čelu sa Peterom Kamarašom koji tvrdi da nije bilo dampinga. Podsetimo, Kamaraš je bio na čelu uprave čeličane koja je napravila gubitak od 150 miliona evra za godinu dana. Za to niko nije odgovarao, a minus će, po običaju, platiti građani.

Kineske investicije su, kao i druge, vrlo netransparentne. Primer je kinesko-francuska fabrika Mei Ta u Bariču kod Obrenovca, investicija od 60 miliona evra.

- Nećete verovati, u ugovoru koji je zaključio naš ministar privrede piše da Kinezi moraju da ulože bar četvrtinu te sume, a mi ćemo ostalo. Mi smo se obavezali da ćemo im u kešu uplatiti 23 miliona, da ćemo im besplatno dati zemljište, izgraditi infrastrukturu i regulisati Savu u blizini te lokacije. Mi već za njih o našem trošku obučavamo radnike. Vrhunac svega je što oni tu fabriku, kada bude gotova, mogu i prodati i to neće biti kršenje ugovora. I sve to ministar Sertić je potpisao - ističe Kovačević.

Kad se sve sabere, pompezno, pomalo pretenciozno i na momente snishodljivo domaćinstvo Srbije kineskom predsedniku Si Đipingu nije se završilo ničim epohalnim za Srbiju. Čak ni kad je reč o Železari u Smederevu. Kineski Hestil, važno je istaći, nije kupio Železaru Smederevo. Oni su samo kupili zemljište i opremu i formiraće sasvim novo preduzeće, dok je stara čeličana formalno u stečaju. Platili su to 46 miliona dolara i, naravno, dugovi su prevaljeni građanima Srbije. Inače, prema podacima Vlade, vrednost zemljišta čeličane je 700.000 dolara, zgrada 29,4 miliona, a mašina i opreme 215,5 miliona.

Arbitraža Hemofarma

Dok se, s pravom, u Srbiji trudimo da učinimo sve da privučemo investitore, naše firme u Kini ne uživaju tu "stratešku" toplinu. Primer je vršački Hemofarm, koji je osnovao zajedničku firmu s kineskim partnerom, pa je iz Kine vrlo brzo bio izbačen naglavačke, a partneri su mu oteli i kapital i imovinu! Među privrednicima se to vrlo brzo pročulo, pa se malo ko usuđuje da ide u Kinu. Sada naša firma vodi spor pred Međunarodnim arbitražnim sudom u Parizu.